Дечје очи познају где је Христос боље него сви ми
Како је дивно бити на Светој Литургији, зато што смо у храму Божјем који је слика Царства Божјег. Зато што смо у Храму Светог Нектарија и гледамо као отац и мајка своје дете како се овај храм облачи у своју лепоту, како постаје све лепши и све више сличан рају, Царству Божјем. Браћо и сестре, сваки храм, без обзира на то колико је мали или велики, јесте слика Царства Божјег.У сваком храму, па и у оном најсиромашнијем, приноси се иста бескрвна жртва као у најмоћнијим и најлепшим светским храмовима. Христос је тамо и овде увек исти. Нигде није мање, свугде је у пуноћи са нама свима. Од нас зависи да ли то осећамо, а ви који долазите овако лепо у великом броју, сваке недеље и празника, осећате ту тајну Свете Литургије. Осећате да је то живот и једино на овом свету што има вечну вредност. Све друго је пролазно. Док сам служио Свету Литургију, бацим поглед , не може човек а да то не учини, видим машине које раде, уређују реку… То је дивно браћо и сестре, али има и оних који цео живот ваљају камен на духовним машинама и то их дочека до гроба. Никада не отворе своје духовне очи да прогледају. Не кажем за ове људе, већ уопште о свету. Колико се свет захуктао у нечему да направи на земљи рај, да буде што модерније и лепше. Да се лети за сат времена од краја до краја Земље. Да буде све лепше и лепше само за човека… Ми као Црква Христова, као хришћани, уређујемо овај свети парк око нас, не због тога што то годи нашем оку, мада и тога има, већ да покажемо колика је красота Царства Божјег. Уређујемо и око храма и сам храм да што лепше и што дубље доживљавамо славу Божју. Ваља нам, браћо и сестре, ићи из овога света. Морамо, једног дана…Зато вреди цео свој живот спремати се за тај дан, када ћемо својим духовним очима, својом душом видети благо лице Христа Бога. Он ће нас препознати, ако смо долазили у свети храм и ако смо се причешћивали Телом и Крвљу Његовом. Јер, Он је рекао:“Ко једе тело моје и пије крв моју, борави у мени и ја у њему. Ако не једе тело моје и не пије крв моју, нема живот вечни и ја га нећу васкрснути у последњи дан.“ Замислите, браћо и сестре, несрећу једног човека, једне личности, коју кад дође други пут Спаситељ света је не прими!? Онда авај што смо живели на земљи! Зашто? Да родимо децу? Децу рађамо за живот, али чека их и смрт. Божји дар и благослов је имати децу. Деца су нешто најлепше на свету. Дечје очи познају где је Христос боље него сви ми. Као што су га на Цвети познала. Сви су викали после пет дана: „Распни га, распни“, деца су плакала и говорила: „Осана сину Давидовом“. Дакле, браћо и сестре, Господ сам је рекао:“Ако не будете као деца, заиста вам кажем, нећете ући у Царство небеско“. Зато се угледајмо на децу! Двојицу људи сам сусрео који нису ишли на Литургију, него су трчали. Да не закасне на оно „Благословено царство…“ То су дивни људи Божји. Људи неба, а не земље. Живе на земљи, раде. Једног знам, ради у фабрици… Али, кад крене недељом у храм, он не иде полако, већ трчи да га не можеш стићи. То су дивни људи. То сте и ви, браћо и сестре. То је Ваљево у ствари… Многи Ваљевци не иду у храм, то је њихов избор и то се поштује. Господ каже:“Где је двоје и троје сабрано, ту сам ја…“ Ево, нас овде има преко педесет… Осетили сте да је Господ благи ту са нама, посебно кроз Свето причешће. Браћо и сестре, Велика је среда. Ово је задња Литургија Пређеосвећених дарова, прелепа и предивна. Она није „пуна“ Литургија, зато што се агнец припрема пре у недељу, зато се и зове Преосвештана, Пређеосвећена. Дивно је да смо данас дошли. Заиста, овај дан нам нико не може узети. Понећемо га у срцу, тако смо се ми договорили. И ја као епископ, и свештеници и ви са нама заједно славили Господа и чули прелепо јеванђеље, које говори о жени грешници, која је од греха била сва мучна и јадна. Господ јој је помиловао главу, опростио јој грехе и рекао: „Докле год се јеванђеље буде читало, проповедаће се о овој жени, која учини ово за мој спомен“. А видели сте, браћо и сестре, како се људи деле. Устадоше апостоли против тога, рекавши: „Зашто се није продало то миро…“ Јуда иде још даље. Кад је видео то, каже: „Сад ћу да га издам.“ Видите како се деле људи на овом свету, по љубави и по парама. Они који су слепи, који су робови новца, не виде даље од онога што имају у џепу. Дакле, као несрећни Јуда. Није видео Христа више, већ само миро које се могло платити парама. Господ лепо каже: „Имате сиромахе свагда са собом, а мене немате…“
Диван сте народ, драга браћо и сестре. Дивно се Богу молите. Не хвалим вас да бисте се погордили. Говорим истину, да се радујемо заједно лепоти служења, лепоти молитве наше коју приносимо. Сутра је Велики четвртак. Ослушнимо добро шта ко говори! Шта кажу апостоли, шта каже Јуда, фарисеји, а шта говоре смерне жене мироносице и Мати Божја! Ослушнимо и онда се определимо на коју ћемо страну. А знамо – на ону која је Христова. Никада на страну непријатеља Христових…
Нека је благословен овај леп сунчан дан пред велике празнике, пред велику драму Христову, најстрашнију драму у историји света. Велики петак, драму која се морала одиграти. Како Отац Јустин говори: „Дана који није дан, већ ноћ. Дан ког би се постидео ђаво“. Ђаво би се стидео шта су људи урадили са Христом. Зато, браћо и сестре, ослушнимо говор јеванђељски ових дана и останимо сви верни Христу Господу! И похитајте на богослужење док вас ноге носе. Не дао Бог никоме, али можда једног дана нећемо моћи. То би била туга бескрајна. Дакле, сада похитајмо сваки дан, јер ће сада од Васкрса бити Литургија сваког дана! Биће то велики благослов Божји. Служиће се по седам дана у овом храму, седам дана у болничком, Покровском, Храму Светог Георгија… Велика ће се благодат изливати на нас. Пунимо храмове Божје, браћо и сестре! Ништа лепше од тога што је Света Литургија. Нека су благословени дани ови! Немојте заборавити да је Велики петак дан радости. Мало чудно што тако кажем, али нас тако уче свети оци. Радујемо се што је Христос пострадао да би Васкрсао. Он је сада у слави горе. Да није било Његовог страдања и проливања крви Његове, не би било ни Васкрса и ми бисмо сви заједно били мртво гробље у векове. Зато, слава Његовом распећу, зато што је љубав показао да буде распет. Онда следи неизмерна радост, јер је васкрсао Бог наш, живи Бог, Господ Христос. Нека сте благословени и овај дан нека је благословен! Слава Господу за све! Хвала вам, браћо и сестре! Бог се радује кад дођете у свети храм, а ми епископи и свештеници боље служимо, јер нас ви подстичете својим умилним ликовима.