Наш образ припада и прецима и потомцима
Дан у коме се у манастиру Светог Тихона у у Пенсилванији (САД) 1956. године Господу преставио Свети Владика Николај ове године, услед ванредног стања, у манастиру Лелић обележен је малобројнијим молитвеним сабрањем. Свету Литургију је служило братство задужбине Лелићког Златоуста и његовог оца Драгомира, док је празничну беседу произнео протојереј Милорад Средојевић, Ваљевац који годинама служи у Београду.
Близина Божја нас враћа нама самима, подиже нам дух и оплемењује нас. Живимо у времену лишеном присуства Божјег, великог отуђења, општој дисхармонији међусобних односа човека и Бога, света и људи. Да би се повратила равнотежа, изгубљена услед опште материјализације живота, неопходно је да се врати хармонија у нама самима.
- Да бисмо се вратили себи, неопходно је да се вратимо Богу. Јер, многи путеви који се налазе у свету и нуде нам се, заводе, а не воде. Једини путеви који нас воде су од Бога према светима и од светих према Богу. Сведоци смо чудесног васкрсења једног народа који се вратио Богу. Тај јуначки народ Цара Лазара и Василија Остршког кренуо је са иконама да сачува оно што се вековима чувало и ни по коју цену није давало – истакао је отац Милорад Средојевић борбу црногорског народа за одбрану своји светиња.
Благодарећи светим људима “небеске Србије“, и овај историјски тренутак има оне који су лепотом језика, дубином мисли и лакоћом израза оставили неизбрисив траг у нашој култури и историји. Међу њима су Владика Николај и Отац Јустин.
- Кад год смо у дилеми како поступити и куда ићи, размислимо како би они то урадили! Гледајући уназад, лакше ћемо ићи напред, јер без прошлости нема садашњости, а без ње нема будућности. Молите се Богу и верујте! Није ово једини вирус… Није добро да нам време одлази бесциљно, да нам буде празан дан. Сваки дан треба да нам буде један комад живота. Радујте се лепом и молите се Богу. Бог је љубав и с Богом је увек лакше. Вера је та која нас покреће… Морамо имати части и честитости због предака и потомака, јер један народ чине и они који су овде сада, али и они који су били пре и који ће доћи после нас. Наш образ припада и прецима и потомцима. Важно је да у сваком тренутку живимо као хришћани, да увек помогнемо онима који немају и који су немоћни, без обзира на то да ли их знамо или не знамо. Дужни смо то као потомци Светог Саве, Светог Василија Остршког, Николаја Леликог, Јустина Ћелијског и свих светих Божјих људи – закључио је прота Милорад Средојевић предивно слово у част Светог Владике Николаја, једног од највећи мисионара Цркве Христове новијег доба, широм света познатог управо по лепој речи, изговореној и написаној, понајвише на свом српском, али и светским језицима, које је уз обиље наука познавао.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=1124]