Светосавац се постаје кад се целим бићем загрли Христос
Поводом обележавања празника посвећеног Светом Сави, 26 / 13. јануара 2020. године, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, одржана је Светосавска академија у великој сали Општине Лајковац, у организацији Градске библиотеке и Црквене општине Лајковац. Међу посетиоцима академије били су архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић са свештенством лајковачких парохија, Живорад Бојичић, начелник Општинске управе Лајковац, књижевник Радован Бели Марковић и бројни гости.
Свечана академија почела је интонирањем светосавске химне и молитвом Оче наш у извођењу Градског хора ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца. Поздравну реч упутила је директорка Градске библиотеке Биљана Богдановић.
Ученици ОШ ,,Миле Дубљевић“ и Средње школе ,,17. септембар“ из Лајковца пригодним рециталом улепшали су атмосферу академије. Кроз житије Светог Саве, које нам говори о његовом чудесном путу монаха, архиепископа и просветитеља, мисији и свему што захваљујући њему имамо и због чега га данас славимо, посетиоце је провела вероучитељица Неда Несторовић.
- Свети Сава је био и остао духовни и морални стуб нашег народа. Најславнији период српске историје је утемељен на његовим делима. Њему дугујемо спознају сопственог идентитета и зато га се морамо непрекидно сећати, славити га и говорити о њему будућим нараштајима – истакла је вероучитељица Неда Несторовић.
Беседу „Свети Сава – дични светитељ српског рода, други спаситељ“, произнео је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски.
Најдужу биографију најмудријег Србина, вековима наш народ пажљиво тка на разбоју своје душе. Од мудраца и учењака, до пастира и малених ђака. И нико о Светом Сави не зна све, али свако зна довољно. Како век за веком прохујава, свако ново поколење нашег народа у Светом Сави налази нови смисао свога пута, рекао је отац Дарко Ђурђевић.
- Од Светог Саве Срби постају истински историјски народ. Од њега знамо куда се крећемо и ка чему тежимо. Али, Свети Сава, не само да нас је извео на пут спасења, којим су кренули и други хришћански народи, већ нам је он на том путу и верни сапутник. Када год је требало започети нешто ново у историјском развоју нашег народа, Свети Сава је био темeљ од кога се почињало. Када су нас сустизали ратови, ропства и тешка искушења самозаборава, обнова је увек долазила враћајући се, или тачније речено, идући напред ка Светом Сави – истакао је протонамесник Ђурђевић.
Из жеље и труда Светога Саве да се сав његов род преобрати настаје Светосавље. Свој дар, способности, своју благодат од Бога му дану, Свети Сава није задржао за себе. Несебично ју је изливао на свој народ, чинећи од њега део великог тела Христовог, који чине и други народи. Зато је Светосавље, како то рече највећи живи песник у Срба, „посрбљено Православље“, а Свети Сава је само једно од имêна Исуса Христа.
- Свети Сава прихватио је свој тешки крст, да буде путеводитељ једном бунтовном, немирном и помало незахвалном народу и чувар једног словесног стада. Он је само смирени слуга Христов, који је цео свој живот и све што је имао, положио пред Њим. Обучен у Христа, Свети Сава Христом ходи и твори. Он има веру за оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач Реч Божију, и зато је непобедив. Своје вредности засновао је на вечним вредностима живота у Христу. Зато се светосавац постаје најпре тако што се свим својим бићем загрли Христос – објаснио је о. Дарко Ђурђевић суштину светосавског пута као животног избора.
Из овог извора воде живе, Господа Христа, извире наше светосавско наслеђе. И то наслеђе, та река Светосавља рачва се у два правца. Са једног правца сваки појединац, без обзира на све разлике, може да црпи духовно наслеђе. Други правац је онај који се тиче нас као народа, који усмерава и води наше национално биће. За оба ова дара, важно је нагласити да се духовно наслеђе не преноси и не предаје као свако друго, на пример по рођењу или крвном сродству. Оно се прима свесним усвајањем, опредељивањем и угледањем на оне вредности које нам је оставио. Такође, светосавска духовна и културна баштина је универзално духовно благо свих народа. Она се, на жалост неких, не може куповати нити продавати. Светосавска баштина се може једино молитвом и стрпљењем чувати и бранити.
Завршавајући своје слово о Светом Сави, протонамесник Дарко Ђурђевић подсетио је на песму „Небесна Литургија“ Светог Владике Николаја, која на најузвишенији начин говори о Светом Сави. У њој му Лелићки Златоуст изриче највећу похвалу, називајући га другим спаситељем српског рода, одмах после Господа Христа, у Чију је славу читав век стварао.
Златко Перић
[supsystic-gallery id=1061]