Адолесцентима је потребна подршка одраслих
Ваљевка која живи и ради у Београду, чија су предавања у завичају увек са посебном пажњом праћена, на основу своје богате стручне праксе је приближила бројним посетиоцима трибине проблематику периода адолесценције и пружила корисне савете одраслима како да се опходе према адолесцентима и помогну им да израсту у здраве и успешне људе. Организатор трибине, са благословом Епископа ваљвског Г. Милутина, била је Црквена општина Ваљево при Храму Ваксрсења Христовог.
Период адолесценције траје од 11. до 24. године. Насупрот телесним променама које одликују пубертет (11 – 13. год.), адолесценција подразумева низ психичких промена у младој особи на путу до одраслог доба. Како назив трибине упућује „Адолесценција – изазови и болна искуства одрастања“, ово је тежак и компликован период живота, јер нема одрастања без патње и турбуленција. Млада особа губи сигурност детињства и идеализовану представу родитеља, покушавајући да савлада унутрашње страхове повезане са телесним променама (утицај хормона) и успостави интеракцију са светом, рекла је др Биљана Пиргић, дечји и адолесцентни психотерапеут. Нормалан адолесцент је узнемирен, плаши се да се одвоји од родитеља и да ли ће га прихватити друштво. Такође, у том периоду формира се и склоност према полу (супротном или сопственом), која се задржава и у зрелом добу. Јако је важно, нагласила је др Биљана Пиргић, са каквим потенцијалом дете из пубертета улази у адолесценцију и какви су породични оквири у којима се збива улазак. Потребно је разумевање понашања адолесцента, јер се са њима никад не зна. Улога родитеља, наставника, терапеута и духовника састоји се од пружања подршке у том процесу. Ако се, упозорава др Пиргић, млада особа „заглави“ на том путу, значи да је дошло до грешке старијих. Родитељи би требало да буду свесни да у том периоду дете почиње да се одваја од њих и све више времена проводи са вршњацима. Уколико дође до неких нејасноћа, стручњаци препоручују консултације. Дете мора упознати вршњачке групе и социјални свет, јер тако боље сагледава себе и учи социјалне вештине, али је важно да се не изгуби контакт са родитељем како би се изборило са разним врстама страхова, уобичајеним за тај период, и формирало се у здраву личност и корисног члана друштвене заједнице. Такође, у овом периоду јавља се и суицидалност код младих особа, услед одсуства снаге да се издрже фрустрације. Свака помисао на то „да му се не живи“ мора бити аларм родитељима и свима којих се тиче живот адолесцента. Не смеју се упућивати критике, већ заједнички потражити решење, било чиме да је то стање проузрокавано. Данашње друштво намеће телесну лепоту и младост као идеале, али много важније је остварити заједништво и солидарност, саветом је закључила др Биљана Пиргић још једно у низу својих изванредних и одлично посећених предавања.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=1004]