Да идемо путевима Владике Николаја и Оца Јустина!
Свети Симеон Столпник је традиционално веома свечано прослављен у Храму Вазнесења Господњег у Мионици, јер управо овај светитељ ране Цркве (4 – 5. век), родом из Сирије, небески је покровитељ Православне народне хришћанске заједнице у „војводиној вароши“. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва. Овај празник означава почетак Црквене нове године, јер управо септембар је месец у коме је Господ Христос отпочео Своје проповеди у Синагоги.
И овај, као и сви празници, сви дани уопште, прилика је да се запитамо о суштини и смислу нашег живљења на земљи и задобијању живота вечног. Да не заборавимо да смо смртни, да ће нас Бог позвати у вечност, коју је за нас наменио, и да ћемо дати одговор на питање да ли смо живели онако како је Он рекао да треба да живимо. Ако нисмо, морамо се постидети пред Сином Божјим, беседио је Епископ Милутин на Светој Литургији у мионичком храму.
Господ Христос је живео на земљи, осећао глад и жеђ, радовао се и плакао попут нас људи. Доживео је и да на крсту страда и замоли за опроштај мучитељима Својим, дајући нам пример како би требало да праштамо једни другима. Мионичко богомољачко братство прославља данас свог заштитника – Светог Симеона Столпника. И оно је једно од братстава које данас настављају овај вид мисионарења, чији је зачетник Свети Владика Николај, пророк Божји који у спеву „Небесна Литургија“ указује на све странпутице и морална посртања свих слојева српског народа, рекао је Владика Милутин.
- Данас се бракови разводе после једва годину дана трајања. Гледа се само лепота тела, а не мари за душу девојке и момка, да ли у њој има благодати Божје. Ако тога има, лако ће сутра једно с другим живети. Брак ће им бити благословен, а сваки брак је пењање на крст. Није брак да се ужива, него да се крстоносно носи. Једно другом да снисходе, праштају и помажу. Рађајући децу, радују се благослову Божјем и благодаре. Само тако родитељи и деца ће бити срећни једни са другима. Ако се супружници међусобно свађају и псују, деца могу отићи у погибао. Дужност оца и мајке је да дете поведу путем којим ће оно бити слично Христу – поучавао је Епископ Милутин о једној од најважнијих тема савременог живота, браку и породици који су већ дуже време у кризи.
Богомољачки покрет је био најчудеснији покрет у време када га је основао Владика Николај. Богомољци знају шта је циљ живота и својим узорним животом сведоче како треба да живимо. Нарочито данас, када као народ нестајемо, важно је да знамо шта се очекује од народа Светог Саве. Ако не будемо рађали децу, наша земља ће припасти другима. Такође, важно је покајати грехе абортуса, који су нажалост на нашим просторима масовно чињени. Само рађањем можемо спасити своју земљу и народ, истакао је Владика Милутин.
- Браћо и сестре, боримо се да будемо добри хришћани! Да идемо путем Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина, који су плакали над гресима свог народа. Данас, из небеских висина, гледају како се смањује светосавски српски народ. Годишње нестане град величине Кикинде, јер се не рађају деца. Свима је нама то тешко, али као епископ морам то да кажем, јер ће ме Господ питати шта сам свом народу говорио. Епископ о томе мора да говори, не да осуђује, већ са смирењем, ако треба и на коленима да замоли мајке да рађају, а не убијају децу – истакао је Владика Милутин.
Он је честитао славу духовнику ПНХЗ „Свети Симеон Столпник“ протојереју – ставрофору Животи Новитовићу и пожелео да увек уз себе има много богомољне браће и сестара, да их поучава и води. Такође, указао је Владика Милутин, свима нам је као хришћанима дужност да погледамо око себе, видимо браћу и сестре који тешко живе и помогнемо им колико можемо. То Господ воли, јер они су „жива Црква“. То је наш циљ и наш пут, закључио је Владика Милутин, пожелевши мионичким богомољцима да још много година славе великог светитеља Симеона Столпника.
Након Свете Литургије, обављен је славски обред и приређена трпеза љубави. Архипастирске грамате за помоћ при украшавању храма уручене су Милу Лукићу из Кључа и Будимиру Качаревићу из Мионице.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=933]