„Христос васкрсе, волим вас Срби!“ Управо у овај радосни усклик протојереја Андреја Ткачова на крају Свете Литургије у манастиру Лелић стаје сав смисао нашег живота на земљи и сва братска љубав која повезује руски и српски народ кроз векове. Принео је молитве крај кивота Светог Владике Николаја, човека којег воли, коме се диви и који је његов проповеднички и списатељски узор. Протојереј Андреј Ткачов, читан и вољен међу Србима, који данас реч Божју проноси бавећи се темама из живота савременог човека онако како је то Владика Николај чинио у свом времену. Даривавши игумана Георгија и лелићко братство комплетом својих књига, упутио се ка Ћелијама, на поклоњење Преподобном Оцу Јустину, кога такође понекад цитира у својим радовима. Уз ћелијско сестринство, добродошлицу му је пожелео архимандрит Михаило (Биковић), игуман манастира Јовања, који са руским свештенством и народом негује чврсте везе љубави и сарадње.
У Епархијском дому Епархије ваљевске пријем за проту Андреја Ткачова, јеромонаха Игнатија и уредника ИК „Бернар“ Николу Дробњаковића приредио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. Иако је ово наш први сусрет, чини ми се да се много дуже знамо, утисак је Епископа Милутина настао услед топлине и љубави коју су браћа из Русије донела у његов дом. „Свега имамо, само времена немамо“, често се може чути међу људима. Тај феномен модерног доба могао би бити обрађен у једном од наредних текстова, предложио је Владика Милутин свом госту. Заблагодаривши на посети проти Ткачову, оцу Игнатију и Николи Дробњаковићу, он их је позвао да поново дођу и остану мало дуже у нашем крају. Прота Андреј Ткачов даривао је Епископа Милутина својим књигама, уз обећање да ће поново доћи. Дружење је завршено радосним владичиним поздравом „Да живи Света Русија“ и заједничком фотографијом у дворској капели Светог Јована Крститеља.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=859]
СРОДНЕ ВЕСТИ
|