Ава Јустин је пример монасима
Прослава јубилеја Преподобног Оца Јустина, 40 година од престављења Господу и 125 година од рођења, у дану у коме је у календару Српске Православне Цркве уписано његово име довела је у манастир Ћелије Његово Преосвештенство Епископа осечкопољског и барањског Г. Херувима, који је са радошћу поделио утиске са свечаности и значај Оца Јустина на његовом пастирском путу.
Како сте доживели данашњу свечаност у част Преподобног Оца Јустина овде крај његовог кивота у Ћелијама?
Уз благослов Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Милутина, данас сам присуствовао овом великом литургијском слављу у овом прелепом амбијенту. Личност Аве Јустина веома је значајна за овај крај и ову свету обитељ. Имам осећај радости, радости која се изображава искључиво у Христу и са Христом. Заиста смо то сви осетили овде на овом литургијском сабрању. Велики благослов је испунио цео овај простор. Као што је рекао Митрополит Амфилохије, ово није празник само за српски народ, већ и целу васељену, јер речи Оца Јустина кроз његово богословље су се пронеле не само нашим просторима, већ свугде где живи православни народ и где се чује реч јеванђеља.
Ви сте најмлађи епископ у историји Српске Православне Црве (у тренутку устоличењае имао је 31 годину, нап. аут.). Дакле, јако млади сте се предали на службу Богу и свом народу, баш као и Отац Јустин. Да ли је и, ако јесте, у којој мери он био Ваш монашки узор и колико данас то може бити младим људима који желе да иду тим путем?
Ми смо као народ посебно благословени да смо имали и имамо два велика човека, који су светионици богословља за целу васељену, а то су Владика Николај и Ава Јустин. Узори у богословском смислу свакако су и обрасци монашког живота, јер теологија и богословље се саображавају са ликом монаха. Ако нема богословског разумевања, тешко да човек може да оствари ту пуноћу монашког подвига. Јер, све што човек чини требало би да буде саобразно Христу и јеванђељу, а да има своју потврду у богословљу као темељу живота. Ава Јустин је говорио да је Хришћанство философија живота, није нека теорија која се завршава на речима, већ философија која се проживљава и са којом би човек требало да живи. То значи живети са јеванђељем, носити реч јеванђеља у срцу, а затим га преносити другим људима. Његов монашки лик је заправо богословски лик за сваког од нас и он би требало да буде пример монасима како треба живети и чинити јединство Цркве. Богословље Оца Јустина је богословље јединства, у коме сваки монах треба да оличење и образац Христа, а то нас је хвала Богу кроз сва дела учио и поучавао, да ми монаси увек будемо на путу Богочовека Христа.
Отац Јустин учествовао је у писању Меморандума СПЦ о страдању Срба у Независној држави Хрватској у време Другог светског рата. Нажалост, та страдања су се поново догодила деведесетих година. Као архијереј службујете у једној од пет епархија СПЦ на том страдалном простору. Колико су последице ратних разарања још увек видљиве, а колико се опет живот обнавља како у престоном Даљу, тако уопште у Вашој епархији?
Свакако још увек носимо ране од страдања. Али, то су ране из којих извире благодат Божја. Та благодат је сачувала тај народ, без обзира на муке које су проистекле у различитим историјским оквирима и догађајима, који су били део живота народа на просторима Хрватске. Из тог целокупног страдања наш народ је изашао јачи. Распећем које је понео са собом посведочио је васкрсење. Хвала Богу, народ иако малобројан живи црквеним начином живота, живи у духу јеванђеља. То је свакако за похвалу, јер претрпети све те муке и страдања и остати на путу наде заиста је велики крст који је тај народ носио.
Разговарала Јадранка Јанковић