Владичанска Литургија у Храму Светог Пантелејмона на Дивчибарама

Вратимо се у Божје наручје!

У Недељи слепог Његово Преосвештенство Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Пантелејмона на Дивчибарама, уз молитвено учешће Епископа ваљевског Г. Милутина и саслуживање свештеника Дејана Трипковића из Ваљева.

Шеста недеља после Пасхе говори нам о чудесном исцељењу слепорођеног Јн 9, 1-38), које Господ Христос чини, пројављујући тиме Своју славу. Ова прича метафорички осликава слепило човека кроз историју до данашњих дана, које се јавља услед удаљености од Бога. Човека, који не види Бога кроз творевину, у свом ближњем и, најтрагичније, у себи самом.

Данашњи свет човеку нуди неки други смисао и у њему као таквом наизменично ходамо па падамо, видимо па не видимо. Господ посматра наш живот и у тренуцима у којима смо исправни и у којима падамо. Оно у чему нас нађе, у томе ће нам и судити. Зато би требало да Му завапимо да просветли нашу таму, део је беседе Епископа Силуана, утемељене на јеванђељској причи о исцељењу слепорођеног.

  • Немојмо да тугујемо када падамо, већ покајањем се окренимо Богу и вратимо у Његово наручје! Бог је тај који увек чека и иде у сусрет човеку као отац из приче о блудном сину. Ми само треба да начинимо један корак и Бог је већ ту да нас загрли, вида ране, утврди у благодати Својој и човек ће прогледати. У данашњој јеванђељској причи видимо како је слепи од рођења прогледао. Најпре физички, а потом и духовно, исповедивши Христа као Спаситеља – рекао је Владика Силуан.

Одлазак слепорођеног у Силоамску бању по Христовом благослову Свети оци тумаче као сарадњу човека са Богом, на коју смо позвани током свог живота на земљи. На труд ка очишћењу нашег бића и пут ка светлости Божјој, закључио је Владика Силуан. Он је благословио Дивчибаре, српску земљу и наш народ свугде у свету, уз молитве да истраје и напредује у хришћанском животу.

Ј. Ј.

[supsystic-gallery id=843]