Професори Православног богословског факултета у Атини, предвођени деканом Апостолом Николаидисом, бораве ових дана на поклоничком путовању српским светињама. Заједно са њима су и чланови њихових породица, студенти и пријатељи, а да боље упознају српске манастире и отклоне језичку баријеру при комуникацији са домаћинима помаже им игуманија Ирина (Ђорђић), докторанд факултета у грчкој престоници, која је годинама службовала у манастиру Грабовац. Упознати са ликом и делом двају новопросијавших српских светитеља, Владике Николаја и Оца Јустина, грчка браћа и сестре време у Ваљевској епархији посветили су посети манастирима Ћелије и Лелић. У манастиру Ћелије, са историјатом светиње упознала их је мати Ирина, а добродошлицу пожелели протојереј – ставрофор Љубисав Аџић и ћелијско сестринство, предвођено игуманијом мати Гликеријом.
- У данима васкршње радости, радујемо се још више, јер сте нам дошли из сестринске Грчке Цркве да једни друге загрлимо и поздравимо васкршњим поздравом „Христос васкрсе!“. Отац Јустин имао је много пријатеља у Грчкој. Много је волео ваш народ и истицао га као пример богољубивог, христољубивог и човекољубивог народа – рекао је прота Љубисав Аџић. Поклоници су целивали мошти светитеља, који је управо на факултету на коме они раде стекао звање доктора богословских наука и у међу грчким верним народом за живота као светитељ поштован.
Богословски факултет у Атини може се похвалити великим духовницима, који су на њему стицали знања. Међу њима су и Свети Нектарије Егински и Преподобни Отац Јустин Ћелијски. Први је на њему завршио студије, а други докторирао. Стога, веома смо благодарни што сте нам омогућили да се и на овај начин повежемо са местом које је Оца Јустина дало православном свету, речи су благодарја декана Апостола Николаидиса упућене ћелијској обитељи. За трпезом љубави у манастирској трпезарији, игуманија Гликерија поделила је сећања на дане проведене са Оцем Јустином, његов долазак у Ћелије, свакодневно служење Свете Литургије и научно стваралаштво, којем је био предан упркос скромним условима живота, какви су у Ћелијама били у то време. На крају дружења размењени су дарови, уз обостране жеље да се у радости поново сретну.
Иако није био атински студент, Свети Владика Николај такође је изузетно добро познат и вољен у грчком народу. Његова се дела тамо радо читају као и свугде у православном свету. Са великом љубављу, уприличено је поклоњење његовим моштима у манастиру Лелић, задужбини Владике Николаја и његовог оца Драгомира. Иако презаузети припремама за сутрашњу прославу празника Владике Николаја, игуман Георгије и сабрат му јеромонах Јован приредили су срдачну добродошлицу гостима из Атине. Отпојан је Васкршњи тропар и тропар Владики Николају, међусобно се даривало и благодарило. Браћа и сестре из Грчке посетила су и музеј Лелићког Златоуста, што је оставило посебан утисак. Уз благослов и молитве, пут је настављен ка Новом Саду. У разгледању „Српске Атине“ провешће део наредног дана, а потом следи обилазак Сремских Карловаца, знамените вароши у историји Српске Цркве, затим манастира Крушедол, Ново Хопово и Гргетег. Преноћиште је планирано у Београду, где ће посетити Храм Светог Саве, Богословски факултет, Калемегдан и манастир Раковицу. Из српске престонице пут води у Пожаревац и манастир Манасију, а потом у Ниш одакле ће кренути назад за Атину. Пре доласка у ваљевски крај, обишли су манастире Љубостињу, Жичу и Студеницу. Свим учесницима путовања ово је био први боравак у Србији. Судећи по осмесима и радости која је исијавала из разговора са сваким од њих, може се рећи – први у низу који ће уследити.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=803]