Саборни храм у Ваљеву великом молитвеном свечаношћу прославио је своју славу Васкрсни понедељак. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва Епархије ваљевске и Архиепископије београдско – карловачке и појање хорова „Хаџи Рувим“ са диригентима Милицом Степановић – Бабамилкић и Вањом Урошевић. Приликом Литургије, Владика Милутин у чин јерођакона рукоположио је преподобног монаха Герасима, сабрата манастира Лелић.
У навечерје славе Епископ Милутин посетио је Храм Васкрсења Христовог, молитвено учествовао у богослужењу и благословио братство храма, које је и ове године било добар домаћин браћи свештеницима из других делова Ваљевске епархије и свештенослужитељима из Београда, као и бројним парохијанима, који су дошли да са њима прославе Празник над празницима, коме је ова велелепна ваљевска светиња посвећена. Данашњи празник говори сам за себе и најбоље је да данас ћутећи созерцавамо силу Васкрсења Христовог и останемо у тој тајни, како бисмо на крају историје света дочекали Други долазак Господа Христа и свеопште васкрсење, рекао је Владика Милутин у обраћању свим учесницима свечаности. Он је честитао славу старешини храма протојереју – ставрофору Драгомиру Јовановићу и заблагодарио представницима Војске Србије који су заједно са свештенством преломили славски колач.
- Увек се радујемо када је српска војска присутна на богослужењима. Нека да Бог мира у земљи нашој и да славимо хероје каквих је много у српској историји, од Милоша Обилића до јунака са Кошара, који су храбро и часно бранили своју отаџбину. Нека Господ драги да мир целом свету и ми у миру са свима осетимо да је дошло Царство небеско – поручио је ваљевски архијереј, поздравивши верни народ радосним поздравом „Христос васкрсе!“ Заједно са свештенством Храма Васкрсења, данашњи свечари били су и чланови Камерног хора „Емануил“, којим од оснивања уметнички руководи Вања Урошевић. Овај хор, вишеструки лауреат бројних такмичења у Србији и региону, ће ускоро почети да ствара при саборном храму што ће богослужења у њему учинити лепшим и свечанијим.
По благослову Епископа Милутина, за трпезом љубави у парохијском дому Храма Покрова Пресвете Богородице сабране је поздравио архијерејски заменик, протонамесник Филип Јаковљевић. Подсетивши на речи великог песника и мислиоца Петра II Петровића Његоша који је, обишавши велике лавре православне васељене, закључио да се Божић нигде не слави лепше и боље него у Црној Гори, отац Филип Јаковљевић констатовао је да исто важи за прославу Васкрса у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Нигде није свечаније и радосније него данас у нашем храму.
- Били смо окупљени око нашег епископа, који је узнео бескрвну жртву у име свих нас, заједно са свештеницима наше епархије и веома драгим гостима из Београдско – карловачке архиепископије. Међу њима уваженог професора Милана Ковачевића који, откако је храм подигнут, не пропушта да дође и служи са нама. Многи од нас смо његови ђаци… На основу оног што сам слушао од проте Љубе Аџића (умировљени парох ваљевски) градња овог храма почела је 1991. године. Са скромним могућностима, радило се свих ових година и данас са правом можемо рећи да је део Ваљева у ком се налази порта Храма Васкрсења и од пре неколико година и порта Храма Светог Нектарија најлепши део Ваљева – рекао је протонамесник Филип Јаковљевић. Са посебном радошћу, протонамесник Јаковљевић обзнанио је да ће, са благословом Епископа Милутина, ускоро бити освећен Храм Светог Нектарија.
- То ће бити значајан догађај за нашу епархију и позивам све присутне да са собом на свечани чин освећења позову своје драге људе да у што већем броју прославимо великог Божјег угодника и чудотворца Светог Нектарија Егинског, који је Божјим промислом дошао у Ваљево. Он је одабрао да овде дође, јер у Ваљеву нажалост велики број људи болује од најтежих болести. Свети Нектарије доноси благодат Божју и увек му се можемо помолити да крај престола Божјег узнесе молитве за нас – закључио је протонамесник Филип Јаковљевић, позвавши верни народ да се и убудуће окупља на Светим Литургијама, јер нас ништа као Христос Господ не може тако чврсто повезати упркос свим нашим разликама.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=799]