Празник Васкрсења четвородневног Лазара, у народу звани Лазарева субота, протекао је и ове године у знаку велике молитвене свечаности у капели на Новом гробљу, која је посвећена управо успомени на овај јеванђељски догађај. Светом Литургијом началствовао је умировљени парох ваљевски протојереј – ставрофор Љубисав Аџић, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице, предвођене вероучитељем Владимиром Ракићем. По Литургији, пререзан је славски колач, одслужен парастос за упокојене и уприличена трпеза љубави.
Свети апостол и јеванђелист Јован у причи која се у овом дану на богослужењу чита описује сусрет Господа Христа са сестрама Свог пријатеља Лазара, Мартом и Маријом, и њихову тугу због смрти брата. Господ и Сам плаче, јер сагледава тријумф смрти у свету, коју Бог није створио. Али, силом Својом васкрсава Лазара након четири дана његовог пребивања у гробу.
- Христос заповеда:“Лазаре, изађи напоље!“ То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест, којом Христос објављује да смрт мора бити уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт, Христос, Који је сав љубав и живот, сусреће се са смрћу да би нам даровао живот вечни за који нас је саздао Бог – беседио је протојереј – ставрофор Верољуб Младеновић, умировљени парох ваљевски, који се годинама стара о Храму Светог Лазара на Новом гробљу.
Наредног дана, о чему нам говори празник Цвети, Господ Христос свечано улази у Јерусалим, јашући на магарету где га дочекује мноштво људи и поздравља древним поздравом „Осана на висинама“. Сваке године сећамо се тог догађаја са радошћу коју су осећали они који су Га у светом граду тада дочекали. Христос је учио о Царству Божјем, о Свом будућем царовању. Открио је то Царство људима и свима нама, који тежимо томе да постанемо грађани тог Царства, рекао је прота Верољуб Младеновић. Он је указао на прилике у времену у коме живимо, у коме су се многе државе одрекле Бога и занете су саме собом
- У том свету готово да нема места за Божју љубав, Божју светлост и радост. Али, док будемо стајали у црквама у којима одјекује „Осана“ ми изнова говоримо свету око себе:“Није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово, које је тако јарко засијало на Цвети у Јерусалиму“. Обраћамо се Господу, нашем једином цару, јер знамо и верујемо и исповедамо да ће победити царство Његове љубави, победе над грехом, злом и смрћу. Радост те вере нам нико одузети не може – истакао је прота Верољуб Младеновић.
После уласка у Јерусалим, Господ Христос одлази на страдање, у крсну смрт. Али, светлост која се запалила у свету на Цвети обасјаће тмину Његовог страдања. Три дана после смрти уследиће радост Васкрсења Христовог, чији ћемо и ми бити део, следећи пут Христов, закључио је прота Младеновић.
Бројни верници примили су Свету тајну причешћа и у великој радости учествовали у славском обреду. На крају је одслужен парастос за упокојене и приређена трпеза љубави у црквеној сали.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=758]