Светосавље – бисер европског наслеђа
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, у организацији Градске библиотеке у Лајковцу, у великој сали Скупштине општине Лајковац 24. јануара 2019. године одржана је свечана академија посвећена Светом Сави.
Традиционална, ове године десета, Светосавска академија отпочела је молитвом Оче наш, Светосавском химном и химном Боже правде, које су извели чланови хора Културног центра ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца. У име Градске библиотеке, госте је поздравио Дарен Миливојевић. Међу њима су били: архијерејски намесник тамнавски протојереј Станиша Ђокић, протомесник Александар Вучај из Обреновца, старешина цркве у Лајковцу протојереј – ставрофор Томислав Матић, пароси лајковачке цркве о. Томислав Цветиновић и о. Милан Васиљевић, као и председник Општине Лајковац, Андрија Живковић, и књижевник Радован Бели – Марковић.
Директор библиотеке Биљана Богдановић дала је уводно слово Светосавске академије.
Након тога, овогодишњи беседник Светосавске академије протонамесник Александар Вучај обратио се присутнима, својом беседом „Светосавље – бисер европског хришћанског наслеђа“.
- Млади принц, бегунац од родитеља, бива ухваћен у мрежу Духа Светога, да би свој народ привео у загрљај Христов. Монах, жељан испосништва, биће велики градитељ, мудри дипломата, одлучан епископ-управитељ… Син „непослушан“ оцу учиниће да отац буде послушан сину, па ће Сава у Свету Гору довести Немању (1197). У мноштву могућности и праваца, Савин животни пут креће се од Свете Горе, преко Константинопоља, Студенице, Јерусалима и Свете Земље, кроз Србију, Византију, Солун, Александрију, Египатску пустињу, Синајски манастир… Једном речју, у свом светом животу и животопису, сабрао је сву културу и цивилизацију свог времена – део је сјајног светосавског казивања протонамесника Александра Вучаја.
Личност и харизма Светог Саве преображавале су сваку средину: црквену, друштвену, политичку, европску… Христолики и христоносни човек је све своје снаге и дела стављао у службу других. А потписивао се речима „најнедостојнији међу грешницима – Сава“. Својим одсуством, а благодатним присуством, ће оца привући у Свету Гору, одсуством ће дејствовати из Студенице, из Свете Земље, а потом и данас из Царства Божијег.
У његовом уму није било „Истока и Запада“. Био је изнад њих и зато их је у себи сабрао и сјединио. Како каже наш Свети Николај Охридски и Жички, у њему су се срели Исток и Запад у пуној хармонији. Био је наклоњен дубоком размишљању као источњак, а енергичан у акцији као западњак.
Светосавље је начин живота и постојања. Светосавље је видљиви израз истините Христове, јеванђелске и апостолске Цркве у духу једног народа.
- Светосавље је тако постало наш унутрашњи подвиг, својеврсна динамика духа унутар историје, а уједно и надисторијски процес који је изнад сваког политичког, културног или националног мотива. Светосавље је саборно и есхатолошко. Пошто свој идентитет црпи из Литургије и сећања Божјег, оно је ослобођено окованости датог историјског тренутка. Историју српског народа Светосавље обасјава вечношћу, царство земаљско обасјава Царством Божјим – истакао је о. Александар Вучај.
Српски народ, његова Црква, школа и Светосавље су нераскидиви део европске хришћанске, историјске и културне баштине. Европски пут и искушења Европе су позив нашој сопственој самоспознаји, покајању и хришћанском идентитету. Христолико и апостолско Светосавље тражи од нас сведочење и састрадавајуће преживљавање свих европских мука и искушења . То није пут полемичког и гордог приступа који је изгубио свој унутрашњи однос према стварности, јер нам је управо личност и живот Светог Саве пример и узор његовог реалног односа према свету и цивилизацији у којој је живео. Данас, указује протонамесник Вучај, европску трагедију треба одстрадати, доживети је као своју и показати да је повратак вечним вредностима Бога и Цркве, морала, породице и образовања, пут љубави, праштања и милосрђа, једини пут изласка из лавиринта у коме се изгубила наша цивилизација.
- Црквено-школски, политички, културни и европски подвиг Светога Саве јесте управо сведочанство и неугасли светионик, да смо позвани да кроз Цркву, породицу и целовито образовање преображавамо себе и свет у коме живимо, не негирајући историјску реалност већ трезвеноумно и љубавно, кроз однос са ближњима у Духу Светом, градимо Европу као сопствени дом. Славећи јубилеј аутокефалије, дужни смо да у њега укључимо све, и исток и запад, север и југ, корачајући путем који нам је показао Свети Сава, син Немањин – закључио је о. Александар Вучај своје светосавско слово, које ће засигурно дуго памтити сви који су били део овог сабрања у част првог српског архиепископа.
По завршетку беседе, пригодне песме казивали су ученица Средње школе ,,17. септембар“ Ивана Лукић и драмски уметник Перо Бјековић. Песмом је академију оплеменио хор КЦ ,,Хаџи Рувим“ из Лајковца са диригентом Урошем Степановићем.
Златомир Перић, вероучитељ
[supsystic-gallery id=’671′]