Трећег дана Божића наша Света Црква прославља празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, једног од седморице ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу ради помагања сиромашних. Чинио је бројна чудеса и мученички пострадао у каменовању наочиглед Пресвете Богородице, која се молила за његову душу. Светог првомученика и архиђакона Стефана, чији је празник у народу познат као Стевањдан, као свог заштитника прослављају многе српске породице. У Храму Покрова Пресвете Богородице служена је Света Литургија, на којој је у славу првог страдалника за Христа Господа беседио ђакон Славко Обрадовић. Указавши да је Бог материјално богатство дао да би они који га имају делили са другима, док сиромаштво не би требало да буде разлог роптања, већ могућност добијања спасења, ђакон Славко истакао је бригу за убоге Светог Стефана, чије је мучеништво приликом исповедања вере, карактеристично за светитеље прва четири века.
- Како нису могли спречити његово проповедање, уз помоћ лажних сведока, прибегли су клевети да је хулио на Бога и Мојсија. Као што се збило и са Исусом Христом, тако су и против Светог Стефана старешине побуниле народ, лажно га оптужили, ухапсили и осудили… Одведен је ван града и каменован. Када је пострадао имао је нешто више од 30 година. Стефанове последње речи биле су:“Господе, не урачунај им грех овај!“ Пример његовог мучеништва најбоље објашњава речи да је „крв мученика – семе Цркве“ – беседио је ђакон Славко Обрадовић у част Светог првомученика и архиђакона Стефана. Он је пожелео срећну славу свим свечарима, којих у Ваљеву има више, па је свештенство по Литургији приступило освећењу жита и вина.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=663]