Представници Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја и Епархије ваљевске одржали су јуче у Казнено – поправном заводу у Ваљеву предавање у склопу обележавања стогодишњице од победе у Првом светском рату. Трибину је отворио свештеник Дејан Трипковић, духовник Казнено -поправног завода, који је истичући високи морал и несаломиву веру српског војника, штићеницима предочио амбијент у ком је српски народ ушао у Велики рат. Посебан осврт био је на ванредној храбрости произишлој из снажне вере у Господа и хришћанских врлина чиме су малобројни српски војници постали претња великих светских сила.
Чланови Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја, Маринко Лугоња и Ђурђа Дамњановић, говорили су о свим личним и колективним борбама које су искушавале и јачале српског војника. Затвореницима су предочени подаци из биографија хероја и разлози због којих су се у рату нашла два дечака Момчило Гаврић и Драгољуб Јеличић, хероина Милунка Савић и највећи ратник овог доба Ваљевац Михаило Маџаревић. Момчило Гаврић и Драгољуб Јеличић били су деца дивизије, а заједничка им је тешка животна судбина која их је оснажила и учинила спремнијима да прођу све ратне страхоте и из рата изађу са низом Златног ордења за храброст, чиновима и титулама. Важан сегмент приче предочене штићеницима Казнено – поправног завода тицао се живота по завршетку рата. Предочени биографски подаци потврђују да су сви хероји на фронту у миру живели скромно, нису тражили никакве привилегије, а породице су издржавали од плате радника у фабрици (Момчило Гаврић и Михаило Маџаревић), чистачице у банци (Милунке Савић) и глумца путујућег позоришта (Драгољуба Јеличића). Овај вид предавања не спада у обавезне активности, а заинтересованост за ову тему привукла је велики број штићеника, због чега је план да предавања о Великом рату за штићенике буду настављена.
Ђурђа Дамјановић
