Слава богомољачког братства и освећење фрескописа Храма Вазнесења Господњег
Празник Светог великомученика Димитрија Солунског, у народу звани Митровдан, и ове године протекао је у знаку велике молитвене свечаности у Осечини, јер га као свог небеског заштитника прославља Православна народна хришћанска заједница Осечине, чији је оснивач Свети Владика Николај. Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва и архимандрита Филимона, старешине манастира Каона, као и појање Црквеног хора из Крупња. Овом приликом, Епископ Милутин осветио је недавно завршен фрескопис у осечанском храму, рад мр Гојка Ристановића, чију је израду у аманет далеке 1940. године оставио Свети Владика Николај.
Свето јеванђеље нас учи да ићи путем Господњим значи проћи кроз страдања и смрт, али на крају дочекати васкрсење. Светитељ којег данас славимо – Свети великомученик Димитрије је то разумевао целим својим бићем, страдао је за Христа, схвативши то као завршетак свог пута за Њим. Богомољачко братство Осечине слави Светог Димитрија. Основао га је Свети Владика Николај, који је често долазио у ове крајеве и много их волео, рекао је у празничној проповеди архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања.
- Када је рекао:“Осечина – од зла одсечена“, Владика Николај то није рекао „у празно“. Сведочанство тога јесте и пуна црква данас, када је радни дан. Како је говорио Свети Владика Николај, ово је „богомољна војска Христова“ и данашњи празник је све вас довео овде. Богомољац је онај који се моли Богу. По чему се он разликује од обичног човека, који долази у цркву? По ревности. Већа би ревност његова требало да буде. И то је оно што нас по суштини одређује. Живот наш говори о нама и како Господ каже у јеванђељу „по делима њиховим познаћете их“. Ако сте ви дело ваших свештеника, можемо да знамо какви су свештеници овде – да су оставили трага у срцима вашим. Да није тако, не би вас толико било данас овде. Много сам радостан због тога – рекао је архимандрит Михаило и позвао верни народ да издржи на Христовом путу. Времена су зла. Али, од Нерона, преко куге и разних других страдања и гоњења, увек је било зла. Али, закључио је он, народ је увек налазио наду и утеху, а то је Христос Господ и Црква Божја, наше прибежиште и лађа спасења.
Честитајући славу члановима Православне народне хришћанске заједнице „Светог Димтрија Солунског“, Епископ Милутин подсетио је на дело Светог Владике Николаја, који је окупљао благочестиве хришћане и духовно њима руководио током свог земног века. Откако је отишао Господу, још више нас гледа и радује се када се сакупимо на дан у коме је овдашња хришћанска заједница за своју славу одабрала Светог Димитрија, великог светитеља Цркве Христове. Војводу римског императора, који је познао Христа Бога и за сав свет рекао да је прашина и прах. То је значило оштар мач над вратом, сигурну погибију, рекао је Епископ Милутин.
- Време у коме живимо је веома озбиљно. Не знамо кад ће Господ доћи други пут. Многи кажу:“Господе, дођи!“ Тешко је све ово истрпети, а посебно ако нисмо са Христом. Онда се породица распада, све иде низбрдо у ужасни хаос. Ако смо са Христом као што је био Свети Димитрије, лако ћемо и мучење поднети. Честитам вам, браћо и сестре, што сте овај храм овако лепо осликали! Када уђемо у свети храм, на вратима би требало да заборавимо на све што мрзимо, све што није добро, а кажемо:“Господе, опрости грехе које сам учинио!“ Ово је дом у коме Бог станује, у коме чека све нас да уђемо и замолимо за опроштај што смо псовали, опијали се, чинили и мислили зло, што смо мрзели… Покајмо се, браћо и сестре, Господ воли покајнике. Ниједног човека Он неће оставити, јер тежи да све нас привуче Себи. Када грешимо, Он тугује због нас, али кад се покајемо примиће нас – део је празничне поуке ваљевског архијереја. Покајање и исповест су хигијена наше душе. Баш као што ради телесног здравља перемо своје тело и одећу, тако и са душом морамо поступати.
Владика Милутин осветио је фрескопис Храма Вазнесења Господњег, који је завршен октобра ове године, рад угледног фрескописца мр Гојка Ристановића, аутора живописа четрдесетак храмова.
Након благосиљања славског колача и освећења жита и вина, у парохијском дому приређена је свечана трпеза. У име Архијерејског намесништва подгорског и Црквене општине Осечина, добродошлицу Епископу Милутину и свим учесницима сабрања пожелели су архијерејски намесник подгорски, јереј Велимир Крстић, и старешина Храма Вазнесења Господњег протојереј Зоран Јаковљевић, који се духовно стара о богомољачком братству. Уз Божју помоћ и молитве Светог Владике Николаја, ова заједница настоји да шири јеванђељску мисао и разним милосрдним активностима помогне овдашњи верни народ, рекао је прота Јаковљевић. Свети Владика Николај често је овде долазио на састанке богомољаца и држао им проповеди. Општина Осечина његов празник прославља као своју крсну славу. Овом приликом, у разговору Епископа Милутина са представницима локалне самоуправе договорено је да се у догледно време изради кивот у коме би биле положене честице моштију Лелићког Златоуста. Тиме би он поново „дошао“ и у литији на дан варошке славе умножио радост Подгораца које је много волео.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=607]