Када је рекао да је религија „опијум за народ“ немачки филозоф Карл Маркс је био у праву. Али, Хришћанство није религија. Хришћанство је откровење, објава живог Бога свету ради спасења човека и целокупне творевине. Бога, без кога не можемо чинити ништа, једна је од спознаја из богатог боготражитељског искуства, које је немачки писац и публициста Клаус Кенет поделио са Ваљевцима на трибини „Мој пут ка вери“, коју је у Вишем јавном тужилаштву организовала Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. У преподневним часовима Кенет је одржао предавање у Казнено – поправном заводу Ваљево на позив духовника установе, свештеника Дејана Трипковића.
Аутор познате књиге „Кроз њиве глади до хлеба живота“ у Православљу се открио пре 35 година, крај једног од најистакнутијих отаца Цркве новијег времена старца Софронија (Сахарова) из Есекса. Тада је, како сам каже, упознао Господа Христа и схватио шта је љубав за којом је бесомучно трагао деценијама уназад. Услед небриге родитеља и злостављања римокатоличког свештеника у детињству, завршио је на улици. Биле су то ране шездесете, доба хипи покрета, масовне злоупотребе разних врста наркотика, промискуитета и свакаквих других пошасти, које су продирале у животе младих људи, жељних праве љубави. Клаус Кенет неколико пута је избегао смрт, како од претеране количине дрога, тако и услед опасних ситуација у којима се налазио. У потрази за Богом, обишао је скоро цео свет, покушавајући себе да пронађе у Исламу, Хиндуизму, Будизму, мноштву култова у Јужној Америци… Како сам каже, призивао је Алаха, Буду и друга божанства. Нису се јавили, јер нису живи. Жив је само Господ Христос и само Он је дошао да грешнике помилује и спасе. Остали религијски системи уче о кажњавању, одласку у пакао или пак ништавилу. Кад осетите љубав Христову, желите да је поделите са другима, каже Клаус Кенет. Заиста, откако је у тој љубави почео да живи, стално путује и преноси своје искуство како би што већем броју душа приближио Православље и у њему их учврстио.Веру, коју сматра нечим најважнијим на свету. Не гледајте у иконостас као екран и будите део Свете Литургије, поручује Клаус Кенет свима нама који имамо ту срећу да смо рођени у православним земљама и једину истиниту веру добили у наслеђе од предака.
Предавање Клауса Кенета одржано је уз преводилачко посредовање пуковника Зорана Стојиљковића, професора Војне академије у Београду. Као и приликом ранијих гостовања немачког писца, посетиоци су могли да купе његову аутобиографску књигу „Кроз њиве глади до хлеба живота“. Сав приход од продаје и овога пута одлази у хуманитарне сврхе, за помоћ манастиру Дуљево, које је уједно и њен издавач.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’591′]