Отворимо срца за Господа и Мајку Божју!
У част храмовне славе најстарије градске светиње, Светом Литургијом началствовао је архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања, уз саслуживање више свештенослужитеља из целе епархије и појање Црквеног хора „Хаџи Рувим“, под управом Милице Степановић – Бабамилкић. Након Литургије начињен је трократни литијски опход око храма и пререзан славски колач. За бројне учеснике славске свечаности свештено братство Покровске цркве приредило је агапе у парохијском дому.
Откако је далеке 1856. подигнута на левој обали Колубаре, поневши име капеле двора Јеврема Обреновића, обор – кнеза нахија Ваљевске и Шабачке, у молитви нас је сабирала и пратила. Посвећена Покрову Мајке Божје, спомену на догађај из 10. века у Влахернској цркви у Цариграду, када се Пресвета Богородица јавила са омофором у рукама као да њиме покрива и штити народ, казује нам да је и град Ваљево овај празник одабрао да му храм посвети, јер је помоћ и милост „славне Владичице“ доживео. Сви празници Мајке Божје су велики као Господњи. Старац Тадеј Витовнички знао је да почне поповеди речима:“Кад би народ знао колико га Мајка Божја воли…“ и народ би заплакао, сећање је архимандрита Михаила из времена службовања крај једног од највећих савремених српских духовника. Свако од нас је у животу имао искуство велике милости и брзе помоћи Пресвете Богородице и зато је препознајемо као своју заштитницу, молећи јој се да измоли милост Сина Божјег за нас, беседио је архимандрит Михаило.
Људи су је видели како се јавља са омофором у рукама. Одеждом, коју носе владике. Удостојила се да га носи и она је „Владичица наша“.
- Ми јој се обраћамо са „Владичице наша, Богородице“. Дакле, она је једина „Владичица“, нико други! Господа ословљавамо са „Владико“, а Мајку Божју са „Владичице“… Отуда омофор (благодат) који она држи не само над том црквом у којој су људи видели, већ над читавим светом – објаснио је отац Михаило смисао данашњег празника.
Много је чуда у хришћанској историји која су се догодила милошћу Мајке Божје. Један од примера, навео је јовањски игуман, јесте спасавање Почајевске Лавре од напада Татара, које се догодило након усрдне молитве верног народа Мајци Божјој. Стреле Татара враћале су се. Неки су погинули, а они који су преживели крстили су се. Неки чак и монаси постали.
- Дакле, имамо ли проблема? Бринемо ли се за здравље, телесно и духовно? За будућност наше деце, за наше родитеље? На молитву! Док још имамо времена, а Господ нам даје време. Мислите ли да се свако јутро које сване подразумева? Ваздух, који дишемо? Ми смо навикли на то, али ако се замислите, схватићете да се не подразумева, већ да је дар Божји. Он нам даје време да Му се окренемо по слободној вољи – казао је архимандрит Михаило у сјајној празничној проповеди.
Господ нас позива да са Њим остваримо однос љубави, а он је најјачи и најопипљивији у Светој тајни причешћа. Зато јој треба што чешће прилазити. Наравно, не без Свете тајне покајања и исповести, да не би била на погибао човеку, указује о. Михаило.
Требало би да отворимо срца за Господа и Мајку Божју и за све се помолимо, а Господ је тај који ће одлучити да ли нам је нешто на спасење или није, да ли ће нам то испунити. Његова је милост бесконачна. Мајка Божја, будући да је од људи рођена, има велику милост према човеку. Кад Господ васпитно „окрене“ Своје лице од нас, она Га моли да ипак погледа на нас. Дакле, немојмо имати страха да приђемо Господу, само имајмо страха од греха, закључио је архимандрит Михаило.
На дан храмовне славе Покровске цркве велики број верника, понајвише најмлађих, примио је Свету тајну причешћа. Уследио је трократни литијски опход и резање славског колача испред храма. Сабрање је, према традицији, завршено славском трпезом у парохијском дому Покровске цркве.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’584′]