(од грчког κάλλος kallos „лепота“ + γραφή graphẽ „писање“)
У уторак 09. октобра 2018. године у просторијама Светосавске омладинске заједнице (Синђелићева бр. 30) одржан је први час калиграфије за све заинтересоване чланове који деле љубав према писању и неговању ћириличног писма. Часове држи професор српског језика и књижевности и библиотекар Градске библиотеке у Лајковцу Дарен Миливојевић, који је на овај начин изашао у сусрет члановима светосавске омладине и путује из Лајковца, како би све заинтересоване упознао са основама калиграфског писања.
Поред теоријских часова на којима ће се чланови упознати са историјом писма, програм садржи часове практичних вежби писања слова и текстова уз помоћ којих ће сви стећи вештине лепог писања и притом добити прилику да код себе постепено развију креативност. Полазници од писарског алата користе широку подрезану трску и челично перо, а од материјала за писање разна мастила и папире.
У времену у ком се, захваљујући модерним технологијама и интернету, овакав начин писања све мање практикује и полако одлази у заборав, курс калиграфије је прилика да се млади људи упознају са различитим рукописима обичних људи, разних образовних профила и њиховом тежњом да пишући утисну лични печат у слова као неисцрпну инспирацију. Оно што је некада било најинтимнији и најличнији одраз нечијих размишљања и емоција, данас је тек ствар о којој се (можда) учи још у школама. Исписујући и украшавајући разне духовне и традиционалне текстове, у значајној мери доприноси се неговању и очувању нашег културног блага.
Значај калиграфије је немерљив, јер су се кроз писани садржај људи образовали, усавршавали, преносили знање, бележили и чували важне историјске информације – другим речима уз помоћ писања и преписивања створили смо наш идентитет и дефинисали своје место у свету. Кроз школу калиграфије ми само настављамо дело наших светих предака, чувамо и у уметничком изразу унапређујемо лепоту нашег српског писма – ћирилице, које су нам подарили Свети Ћирило и Методије и њихови ученици.
Пред оваквом снагом текста и уметничког израза, ретко ко може остати равнодушан у посматрању истих, већ у одушевљењу бива њима покренут у вертикалу, као у Литургији, да би ускликнуо: „Горе имајмо срца!“
Ивана Ристивојевић
[supsystic-gallery id=’582′]