Душа не умире, дете, само тело умире

ОВА ДИВНА ПОПАДИЈА  У СЕЛУ АХНА, НА КИПРУ, У 96 ГОДИНИ СЕ УПОКОЈИЛА. ОПЕЛО ЈОЈ ЈЕ СЛУЖИО НАДЛЕЖНИ ЕПИСКОП. ОН ЈЕ ИСПРИЧАО ОНО ШТО МУ ЈЕ ОНА ЗА ЖИВОТА ИСПОВЕДИЛА, ШТО СУ ЗНАЛА ЊЕНА ДЕЦА.

ПОТРУДИЛА САМ СЕ ДА ПРЕПРИЧАМ И СА ГРЧКОГ ДА НАПИШЕМ. ЗА СВЕ ВАС, КОЈИ МИСЛИТЕ ДА СТЕ ИЗГУБИЛИ НЕКОГ ДРАГОГ… ЕВО ПРОЧИТАЈТЕ, ИСТИНУ О ВЕЧНОМ ЖИВОТУ. НЕМА СМРТИ…

На Кипру, живела је удовица попадија са много своје деце и много унучића. Последњих 20 година провела је у старачком дому. Позната је била по дугим молитвама и чистом срцу, а чисто срце чисти и очи, и оне виде тајне Небеског Царства, тајне небеског Раја.

Једног дана, разболео се изненада њен зет Панајоти, ћеркин муж, отац њених малих унучића. „Мајко, моли се за нашег Панајотија, моли Пресвету Богородицу да оздрави, твоје су јаке молитве чуће те и услишити”, замолила ју је кћер.

Молила се попадија. Иако су очекивали сви да ће оздравити, упокојио се млади Панајоти. Сакрили су од старе попадије тужну вест, желећи да јој после сахране неколико дана касније кажу. Али, шта рећи кад попадија има чисто срце. Кад има чисто срце, човек види далеко.

Сутрадан, пошто се  упокојио  Панајоти, лежећи на кревету, у подне,  види попадија душу Панајотијеву да улази кроз затворена врата њене собе, као кад је Господ из љубави према апостолима ушао кроз затворена врата собе у којој су они били.

„Ушао је, имао је изглед као кад је био жив, али знала сам да је умро”, говорила је попадија.

„Сине умро си?“

“ Да мајко јуче.Дошао сам да те поздравим, да ми даш твој благослов, јер ми следи тежак пут у вечни живот где идем.”

И дала му је благослов, молећи се да да добар одговор на суду Божијем.

Касније су дошла деца, после сахране. Само што су ушли, питала их попадија :

„Где сте били?“

Били смо на сахрани нашег пријатеља.

“Нисте били на сахрани пријатеља већ Панајотија“.

„Како то знаш мама?“

“Дошао је лично он и рекао ми.“

“КАКО КАД ЈЕ УМРО, МАМА?“, питала је кћер.

„ДУША НЕ УМИРЕ ДЕТЕ, САМО ТЕЛО !“

И дивила су се деца како чисто срце има попадија, бака, мама, кад њене чисте очи виде душу.

 

 

Преузето од сестре Наталије из Атине