Поклоничко путовање чланова СОЗ-а

„Та Светлост која светли у тами су наша духовна крила која ће нам, надамо се уз Божју помоћ, помоћи да иштемо на првом месту Царство Божје и правду његову, јер ће нам се све друго најнеопходније додати“ ( Мт. 6,33).

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, у недељу 26. августа 2018. године организовано је поклоничко путовање чланова Светосавске омладинске заједнице. Предвођени својим духовницима свештеником Дарком Крунићем и ђаконом Мијом Бојиновићем, чланови Светосавске омладинске заједнице своје путовање започели су посетом Цркви Светог Николе у Барајеву, где су учествовали у Светој Литургији. Пут је настављен ка манастиру Пресвете Богородице Тројеручице, који се налази у близини Авале у насељу Трешњице, и манастирима Тресије, Павловац и Пиносава који се налазе под Космајем. Црква Преноса моштију Светог Николаја било је прво место које су чланови СОЗ –а  походили и уједно присуствовали Светој Литургији, која је протекла у миру и радости. Дочекани с љубављу од парохијског свештеника и  парохијана, чланови Светосавске омладине су одмарали у пријатној атмосфери и дружењу, слушајући душекорисне савете. Након тога, приређена је и трпеза љубави за све присутне. У манастиру који је посвећен икони Пресвете Богородице Тројеручице чланове Светосавске омладине срдачно је дочекала настојатељица манастира мати Злата (Пантелић). Она их је упознала са овом светињом, подигнутом 2014. године . У манастиру се налазе разне светиње, а најзначајније су скоро пристигла икона Тројеручица (дар са Хиландара) и икона Свете преподобномученице Марије Гатчинске. Пред овим иконама се редовно читају акатисти. Након тога Мати Злата је непосредно, како само она и уме, са члановима омладине поделила своју животну причу, из времена када је и сама била студент који није имао скоро никаквог додира са својом вером православном. Шта се десило када је „прогледала“, продисала духовним плућима, каква искушења су се ту нашла, и како се изборила са њима, била су само нека од тема о којима је мати говорила и тако одушевила све присутне. Посебно изненађење за све чланове било је и присуство оца Воје Билбије, иначе пароха цркве у Ротердаму, а уједно и  мајстора каратеа, стоматолога, самоуког сликара и вајара, композитора и појца верских песама, хиландарског иконописца… То је била прилика да омладина чује његова размишљања, да се обогати духовним саветима, али и да ужива  уз звуке гитаре и његово извођење духовних и староградских песама.

У послеподневним часовима, поклоници су стигли  у православни мушки манастир Тресије, који се налази у северозападном делу врхова Космаја, изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије, тачније на његовој левој обали по којем је манастир и добио назив. Манастир је посвећен Сабору Светих архангела. У самом дворишту се налази капела, стари и нови конак, а са обе стране манастир је опкољен церовима и буквама те је у сталном преплитању светлости и таме. Некада је манастир имао велику преписивачку школу, али је за време Турака спаљена. Након кратког окрепљења и упознавања са историјатом ове светиње, омладина је наставила своје путовање до следеће дестинације.                  Следеће одредиште био је манастир Павловац, посвећен Св. Николи, који се налази  на југоисточним обронцима Космаја. Манастир по својим облицима припада моравској архитектури и саграђен је крајем XIV века. Северно од цркве видљиви су остаци темељних зидова конака и осталих економских објеката. Премда су ове грађевине готово у потпуности уништене, њихова бројност као и величина говоре да је не само могуће, већ и вероватно, да је поред цркве постојао и двор Светог деспота Стефана Лазаревића, а не само конаци за манастирско братство.

Последње одредиште овог путовања био је манастир Пиносава посвећен Светом архангелу Гаврилу, који се налази у атару села Кусадак, скривен у храстовој шуми у близини малог језера недалеко од Смедеревске Паланке. У самој цркви се налази храстов иконостас из 1929. године и поједине иконе Јање Молера. Манастир је грађен на темељима претходне цркве, која је била посвећена Успењу Пресвете Богородице. Североисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква и заједно са манастиром представља непокретно културно добро. Чланове Светосавске омладинске заједнице радосно и с љубављу дочекао је и угостио игуман манастира отац Петар (Драгојловић), који их је том приликом ближе упознао са историјом манастира и фрескописом. Такође, сви чланови имали су прилику да целивају делић моштију Светог апостола Андреја Првозваног.

Благодарећи пре свега Епископу ваљевском Г. Милутину, али и својим духовницима што су им омогућили ово путовање, чланови Светосавске омладинске заједнице су се још једном уверили да је како каже псалмопојац Давид „диван Бог у светима својим“. Остаје им да се труде да све оно што су видели, чули и доживели постане начин њиховог живота.

Ивана Ристивојевић