Храм Свете Великомученице Марине у Бањи Врујци и ове године отворио је своје двери бројним намерницима из целе Србије, али и ван њених граница, који су желели да молитве узнесу небеској покровитељки ове светиње- Светој великомученици Марини, у народу знаној по имену Огњена Марија. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. Након Литургије, уследили су опход око храма и обред резања славског колача. Нарочито свечан тренутак представљало је освећење недавно завршеног фрескописа, који је предивну цркву у познатом туристичком месту учинио још лепшом. Свој печат слављу дали су најмлађи Врујчани окупљени у Културно – уметничком друштву „Топлица“, које са благословом Епископа Милутина ствара при Храму Свете великомученице Марине, извевши неке од игара из богате српске традиције. Овогодишњи домаћини славе били су Милинко Тадић и Бисерка Младеновић – Итен из Швајцарске, заједно са парохијанима и дугогодишњим добротворима цркве у Врујцима. Међу учесницима свечаности били су представници општина Љиг и Мионица, полиције, Дома здравља Мионица, угледни привредник и истакнути донатор храма Војин Ђорђевић и многи други. Сабрање је заокружено свечаном трпезом у порти храма.
У литургијској проповеди, Епископ Милутин скренуо је пажњу на то да нам се свима ваља запитати да ли и колико истински живимо као хришћани. Да ли заслужујемо да се зовемо хришћанским именом, имајући у виду свет у којем живимо, у коме је учињено много тога што хришћанима не доликује. Оружјем је отрована земља и многа недужна бића, деца која се рађају као анђели Божји. Умире се од разних болести, јер уништавамо природу, коју је Бог предивну створио, рекао је Владика Милутин.
- Читајте Свето писмо и видећете да пише тамо да све што је Бог створио „беше веома добро“. Адаму је у рају дао све да ужива, само једно да испуни – да послуша Бога. То је најлакше било, јер је имао све што му је требало. Није било трња и корова. Није било муке земаљске. Није било града и киша,ни суше, ни пламењача. Човек је могао живети вечно да није помислио да је „нешто на земљи“. Велики Владика Николај, који је сав сијао у светлости и био сличан Христу – страдалник на мукама за род српски, говорио је „Господе, прах сам и пепео!“ Ми данас смо склони да се судимо за парче земље, а она није наша већ Господња. И тело ће наше, када дође час, морати да се спусти у земљу и да трули полако. То је судбина нашег тела, јер је човек прекршио заповест и пожелео да буде раван Богу – беседио је Епископ Милутин.
Људска наука је много тога у природи објаснила, али Господ је једини стваралац и давалац живота. Дао нам је све и на нама је да Га славимо. Да волимо једни друге, да не осуђујемо, да волимо непријатеље своје и молимо се за оне који нас куну, подсетио је ваљевски архијереј на темеље хришћанског живота. Живота, којим су живели свети Божји људи, међу којима је и Света великомученица Марина, једна од најпоштованијих светитељки у српском народу, чије име носи храм у Бањи Врујци.
Као и ранијих година, старешина Храма Свете Великомученице Марине, свештеник Владимир Терзић, са својим парохијанима, у великој љубави дочекао је велики број гостију из разних крајева, који, проводећи одмор у познатој бањи, радо долазе у храм да се духовно окрепе и поделе славске радости.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’521′]