Храм у Драчићу прославио своје небеске заштитнике Свете апостоле Петра и Павла

Највећа врлина на свету је љубав

Верни народ Драчића и села која припадају овој парохији, заједно са својим свештеником протонамесником Драганом Симићем, саборно и радосно прославио је Петровдан, храмовну славу своје цркве. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва. Након Литургије, начињен је трократни опход око храма и преломљен славски колач. Овогодишњи домаћин славе била је породица Мишковић из Бачеваца, уз подршку породице Радовановић из Драчића

Умне главе нашег народа знале су да је свети храм дом Божји и да се у њега улази са свештеним страхом, не страхом од Бога, већ са страхом који у нама пројављује тежњу да се покажемо достојни пред Господом, Мајком Божјом и светитељима. Човек се најбоље може осећати управо у цркви, у којој се може очистити и од најтежих грехова. Ако се, претходно држећи пост, пред свештеником исповеди и олакша своју душу, а потом прими Свету тајну причешћа. Ко се не исповеда, много греши. Јер, греси у њему остају и остављају траг на души, једна је од празничних поука које је у литургијској проповеди својој духовној деци упутио Епископ ваљевски Г. Милутин. Неки људи су мишљења да немају шта „да исповеде попу“. Важно је знати да се то не чини свештенику, већ Богу живом. Свештеник је ту да узмоли Христа Господа да нас разреши од греха. Свако од нас је грешан. Само је Господ Христос био без греха, објаснио је ваљевски архијереј.

  • Ако ли само погледамо и помислимо нешто што није добро, то је грех. Ако попреко погледамо брата и сестру, комшију, чак и непријатеља, ето греха! Да не помињемо крупне грехе попут псовања имена светог. Кад човек опсује Бога, боље да се није ни родио. Бога, Који је створио и устројио свет… Погледајте децу како су дивна! Она су безазлена, не умеју да мрзе и да се свађају. Ако их неко увреди, наљуте се, али брзо се одљуте. Ми старији склони смо да кажемо:“Нећу се помирити са њим док не умрем.“ Каква је то страхота, браћо и сестре! Такав човек иде у пакао, јер у рају не може бити неко ко мрзи некога. Највећа врлина на свету је љубав, могућност да сваког волимо – истакао је Владика Милутин.

Бог и свети Божји људи уче нас да све волимо, јер је Бог све предивно створио. Ми смо то упропастили, загађујући природу разним отровима… Док још на земљи имамо времена, ваља нам пожурити на Свету Литургију. На њој смо као у Царству небеском на земљи, јер док она траје разговарамо са Богом живим и заборављамо све недаће којима смо опхрвани.

Данас, сви који припадају овом храму са својим гостима славе Свете апостоле Петра и Павла. Они су, како је говорио Свети Григорије Палама (велики теолог из 14. века) „највећи од свих мученика, проповедника и свих преподобних“. Из живота апостола Петра, видимо да је био сигуран у своју ревност, а опет се одрекао Христа три пута. Али, нико се као он није са сузама кајао због свог греха и Господ му опрашта, одређује га да проповеда Свето јеванђеље и буде пастир словесног стада.Ко може да заплаче док се моли, осетиће да Бог одмах дејствује. Бог испуњава молбу, ако је са сузама упутимо.

  • Браћо и сестре, сузе нису дате само за то да бисмо плакали кад нам се нешто непријатно догоди. Господ нам је дао сузе да их некада у молитви употребимо… Шта да кажемо тек за Светог апостола Павла? Читајте сваког дана његове посланице! То је устав за хришћанина, правило по коме хришћанин треба да се понаша. Ако се тако буде понашао, биће Божји човек… Пашћемо и ми некада, учинићемо нешто што није хришћански. Али, ако заплачемо и покајемо се, неће нас Господ одбацити као што ни њих није одбацио – петровданска је поука Епископа ваљевског Г. Милутина.

Човек је тај који пада, али и који устаје. Не знамо када ће нас Господ позвати. Зато морамо бити добри и исправни и, изнад свега, волети цео свет. Ако то постигнемо, бићемо у Царству Божјем. Трудимо се сви заједно – епископи, свештеници и народ српски благочестиви да сачувамо веру Светог Саве, веру Владике Николаја и Оца Јустина у Христа Бога,закључио је Епископ Милутин. Честитајући славу парохијанима Драчића и околине, Владика Милутин позвао их је да редовно долазе у храм на богослужења и подрже свог пароха, оца Драгана Симића, да се о њима стара и духовно их руководи.

Након Литургије, начињен је трократни опход око храма, одслужена молитва за упокојене и пререзан славски колач. У порти храма приређена је свечана трпеза, на којој је протонамесник Драган Симић упутио благодарје Владики Милутину и свима који су били део славске свечаности. Он је подсетио на великог добротвора храма у Драчићу Миодрага Голубовића, који се недавно упокојио, и захвалио овогодишњим домаћинима славе, породици Мишковић из Бачеваца и породици Радовановић из Драчића.

Ј. Ј.