На празник Светог Николаја Жичког 03. маја/20. априла 2018. године, Православна народна хришћанска заједница „Свети Владика Николај“ при Храму Светог великомученика Георгија у Новом Ваљеву прославила је славу свога братства.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Живота Новитовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Петаковића и Јована Петровића, протонамесника Зорана Павловића, протојереја Милинка Јовића и Горана Анђелића, јереја Далибора Чкојића и ђакона Мије Бојиновића.
У празничној беседи, протојереј-ставрофор Гроздан Симић истакао је значај личности Светога Владике Николаја Жичког и Охридског, „Златоустог проповедника Васкрслога Христа“, који је по свом пророчком дару, најбоље осликаном у његовој „Небесној Литургији“, и јеванђељском животу био познат и поштован, не само међу српским народом, већ и широм васељене, кога се и данас многи православни у свету молитвено сећају и кога прослављају. Стога и не чуди што га је Свети Јустин Ћелијски назвао другим по реду равноапостолним после Светога Саве. Говорећи о значају мајке Светога Владике Николаја, Катарине/ Екатарине, отац Гроздан се осврнуо на значај свих православних мајки, које би требало да своју децу васпитавају у православном духу.
На крају своје беседе, он је подсетио верни народ колико је значајно покајање за свакога човека и колико оно мора бити искрено, да се човекова душа мора обрнути од таме ка светлости, од земље ка небу, од себе ка Богу.
У наставку богослужења освећено је жито и пререзан славски колач. Потом је уследила трпеза љубави, коју су припремили богољубиви и трудољубиви чланови ПНХЗ.
Током славског ручка присутнима се обратио старешина новонасељског храма, протојереј-ставрофор Мирослав Петаковић, који је говорио о значају и врлинском животу дивнога пастира своје Цркве, Светог Владике Николаја, о његовој мисионарској делатности која је имала за циљ да прикупи што више добровољаца, који су отишли на Солунски фронт и помогли српским и савезничким армијама у ослобађању Србије. Николај страдање српског народа упоређује са голготском жртвом Христовом и са страдањем хришћанских светитеља и мученика. Тадашњи председник владе Никола Пашић извештава Краља Петра Првог да је Владика Николај више учинио својом мисионарском делатношћу за ослобођење Србије, него ли цела војна дивизија. У својим делима богонадахнуто је говорио о будућности свога народа па га на основу тога можемо сматрати пророком 20.века, завршио је своју беседу отац Мирослав.
ђакон Мија Бојиновић
[supsystic-gallery id=’444′]