Команда за обуку Војске Србије на поклоњењу светињама Ваљевске епархије

Да су везе Војске Србије и Српске Православне Цркве, обновљене након полувековног прекида, из године у годину све снажније потврђују и поклоничка путовања која припадници Војске Србије често организују. Наткриљена молитвама двају новопросијавших светитеља Божјих, Владике Николаја и Оца Јустина, Епархија ваљевска увек их у радости дочекује. На празник Светих мученика Агапода и Теодула, 18/5. априла Лета Господњег 2018., припадници Команде Команде за обуку Војске Србије, предвођени бригадним генералом Јелисејем Радивојевићем и својим свештеником капетаном Стеваном Стевановићем, уприличили су поклоничко путовање манастирима Лелић, Ћелије и Јовања, са ког су понели обиље благослова и тренутке којима се странице вечности исписују. У задужбини Светог Владике Николаја и његовог оца Драгомира, добродошлицу им је пожелео чувар кивота „златоуста са повленских падина“ игуман Георгије Мићић. По поклоњењу моштима Светог Владике Николаја, припадници Команде Команде за обуку Војске Србије походили су манастир Ћелије. У радости их је дочекало ћелијско сестринство, на челу са игуманијом високопреподобном мати Гликеријом. Ходочасници су се поклонили моштима Светог Оца Јустина, а по добром старом обичају ћелијске сестре су их с љубављу угостиле.

Путешествије је крунисано сабрањем у манастиру Јовања, где је за госте из Београда приређена свечана трпеза. Благослов Епископа ваљевског Г. Милутина учесницима сабрања пренео је архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић. Он је изразио велико задовољство сарадњом СПЦ и Војске Србије, која се у оваквим скуповима види у нарочитој лепоти. На његове речи, благодарјем се надовезао бригадни генерал Јелисеј Радивојевић. У маниру свог препознатљивог беседничког дара, игуман манастира Јовања, архимандрит Михаило (Биковић) подсетио је на херојска војевања за слободу отаџбине којима је испуњена српска историја. Мојковачка и Колубарска битка и низ других из доба Великог рата, у коме је Србија однела победу над бројнијим и у погледу наоружања знатно надмоћнијим агресорима, показале су да овај народ увек рађа велике војсковође попут Војводе Мишића и Сердара Јанка Вукотића, као и друге неустрашиве борце, кадре да животима плате слободу. Нико нам корене не може ишчупати, јер они нису у земљи већ на небу, једна је од мудрих и дубоко емотивних порука јовањског игумана, које су одушевиле припаднике Команде Команде за обуку Војске Србије. Путовање је завршено са незаборавним утисцима и жељом да се овим светињама поново дође.

Ј. Ј.