Гроб је празан! Жив је Господ! Има ли веће радости од ове?! Ову вест су објавиле мироносице, уверили су се у њу апостоли, а данас је објављујемо и у њу верујемо сви ми. Он, Који је и у својим најтежим тренуцима на крсту показивао своју неизмерну љубав према људима („Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“,Лк 23, 34), обрадова људски род Својим славним Васкрсењем.
У Храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Степању, у раним јутарњим часовима, Свету Литургију је служио отац Зоран Марковић. Полако је свитало док је литија верника обилазила око наше мале цркве. Осећала се нека тиха, а опет громогласна радост. Унутра, у храму, скромном али пуном и светлом, деца су за време Литургије у својим ручицама већ спремно држала васкршња јаја и са радозналошћу гледала у друга која су у корпама чекала да буду освећена и подељена верницима. Мала група појаца се такође трудила да допринесе лепоти и пуноћи Литургије. Као круна, дошло је и Свето причешће којим су верници крунисали вишенедељни Часни пост.
Он, Који је за нас умро и тако на највеличанственији начин показао да није дошао као овоземаљски цар, већ као Цар славе, даде нам највећу радост и наду у свеопште васкрсење. Својом љубављу нас је приволео да му као слободна бића, својом вољом приступимо. Својом неизмерном и несагледивом љубављу нас и дан данас обасјава и зато не смемо, како и Патријарх Иринеј у Васкршњој посланици каже, ни у светлим данима наше радости заборављати људски бол, патње и страдања, заборављати ближњег свог. Нека нам заповести Божје и две највеће Христове о љубави буду само минимум свега онога што можемо да пружимо и испунимо. Радујмо се и веселимо, али увек будимо будни! Нека нам Васкрсење Христово буде путоказ у животу и извор из којег ћемо увек црпети веру и снагу, поруке су овогодишњег васкршњег сабрања, које је у храму у Степању протекло у великој радости и љубави.
Мирјана Секулић и Неда Несторовић
