У оквиру путешествија „Руски Балкан“, које траје од 19. до 28. марта 2018. године, чланови Мото клуба „Ноћни вукови“ из Русије на Младенце обрели су се у Епархији ваљевској и поклонили се манастиру Јовања. Акција „Руски Балкан“ реализује се уз подршку Московске патријаршије, Тројице-Сергијеве лавре и Новојерусалимског манастира. Светојовањска обитељ приредила им је сјајан дочек уз дивну песму Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина.
И ко „гаварит“, и ко „понимает“, и ко прича или тек понеку разабере кад се реченице спорије изговарају… неважно је. Сигурно је и свим очима видљиво – језиком словенске душе и вере православне Срби и Руси су увек знали, знају и знаће да се једни другима обрате. Обрате и поделе оно што их везује и што се дељењем умножава, а то је љубав у Христа Господа, предачким аманетом изворна сачувана. Ту љубав посведочила је и посета чланова Мото клуба „Ноћни вукови“ манастиру Јовања, уприличена на Младенце, 22/9. марта 2018. године, у оквиру акције „Руски Балкан“ чија је основна тема „Православље“, а циљ да што више Руса упозна Србију и друге православне земље које су биле уточишта руским емигрантима након Октобарске револуције. Предвођени председником Федерације мото туризма Русије Јевгенијем Строговим и духовником, јеромонахом Афанасијем (сабрат Тројице- Сергијеве Лавре), а у пратњи чланова српског огранка „Ноћних вукова“ и Друштва српско – руског пријатељства Ваљево, популарни руски мотоциклисти стигли су у манастир Јовању у вечерњим сатима. Са њима и две даме, Наталија Баратова и Ана Комарова. Широким осмесима на добродошлицу одговарају… У бајковито снежном амбијенту, са терасе манастирског конака дочекала их је химна Руске Федерације, а за њом одмах и „Боже правде“, у извођењу маестралних уметника, чланова Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, који носи име славног Божјег угодника, пониклог у братском руском народу.
Приликом поклоњења манастирском храму, „Ноћни вукови“ даривали су јовањско братство иконом Свете Тројице, израђеном по узору на чувену „икону над иконама“ Андреја Рубљова, и медаљон са ликом Светог Георгија. Уз даривање, благодарје и молитва… и „Боже, царја храни“. И понека кап у углу ока. Загрљаји и радост сусретања, уз жељу да буде први пут у низу…
За крај сабрања, агапе у манастирској трпезарији. Песме се изнова нижу. Руске и српске, једнако милозвучне… Ником се не растаје, иако је ноћ увелико наступила. Друмови зову, ваља изјутра Нишу кренути. Километри чекају, а на њима нова поклоњења светињама, споменицима и штошта још што нас им чини ближим. Благодаре и кажу да ће опет доћи. „До свиданија“ и „срећан пут“…
Да поздрави и благослови бајкере из братске Русије у Јовању је дошао свештеник Немања Павловић из Обреновца. Радост му је нарочита, будући да годинама уназад учествује у освештавању двоточкаша испред обреновачког Храма Свете Тројице.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’387′]