Под датумом 12. новембар/ 30. октобар у календару Српске Православне Цркве уписана су имена Светих српских краљева Милутина и Драгутина и мати им Јелене. Они су сведочили веру у Христа Господа током целог земаљског живота. Како нам предање казује, браћа Драгутин и Милутин подигли су бројне светиње, међу којима и манастире у Ваљевској епархији Пустињу, Ћелије и Грабовац. Владари из светородне лозе Немањића оставили су нам своје задужбине – цркве и манастире, да се у њима сабирамо и Богу молимо. Јер, у Цркви се точи благодат. Напољу је лепота Божја, коју човек каткад може загадити. У Цркви се оснажују наша тела, а душа која је бесмртна испуњава благодаћу, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин на Светој Аријерејској Литургији у манастиру Грабовац, којом је началствовао уз саслуживање надлежног пароха протојереја Небојше Спасојевића и свог секретара ђакона Момчила Димитријевића.
Примери Немањића, који су ишли Христовим путем и зидали у славу Божју показују нам како треба да живимо, рекао је Владика Милутин. Данашња јеванђељска прича о спасавању бесомучног, које чини Господ Христос када из њега изгони зле духове, а ови га пак моле да им не заповеди да иду у бездан, већ дозволи да уђу у свиње, објашњава какве страхоте чекају у паклу, када ни демони тамо не желе. Такође, јасно је из ове приче, сила Божја све дејства злих сила побеђује.
Свети краљ Драгутин (у монаштву Теоктист) ктиторска је слава манастира Грабовац, а Свети краљ Милутин имендан ваљевског архијереја, што је учинило посебну радост верног народа који се молитвено окупља у овој посавској светињи. По Светој Литургији преломљен је славски колач и освећено жито и вино. Заједничарење је настављено у манастирском конаку, где је грабовачка игуманија мати Ирина приредила агапе за учеснике свечаности.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’251′]