У другом писму, упућеном монахињи Ксенији, игуманији сестринства, Свети Нектарије, са дубоким познавањем говори о егоизму као о духовној болести оних који се подвизавају у киновитском типу монаштва: “Ово вам говорим да бих вам показао да треба да мотрите и да пазите, како бисте стигли до циља коме тежите. Пре свега се борите да смирите свој егоизам. Почетак ове борбе јесте самоосуђивање и држање божанских заповести.
Сви се молимо да се кроз борбу умири егоизам који је толико снажан. Он је налик на многоглаву хидру, којој када одсечаш једну главу израсте друга под другим видом и са другачијим особинама. Због тога се и очишћујемо и због тога и напуштамо свет и оно што је у свету, и ускраћујемо своме телу задовољства жалостећи га, како не бисмо чинили вољу његову и како не бисмо гледали како се развија болест душе која се показује ( = јавља) као непокорност, непослушност али (се јавља) и под видом смотрености, знања, пажње – и шта бисмо прво навели. Под свим овим видовима може да се сакрије ружноћа егоизнма. Спознали сте само мало о овоме а желите да откријете његове различите облике. Он прилази на чудне начине, јавља се као захтевање, као жеља за достојношћу, за праведношћу а ређе као празнословље, частољубље итд. Све су ово горки облици егоизма. Нека свако од нас испитује себе и нека сагледа да ли има нешто од овога. Нека пази и нека о овоме просуђује да не би дошао до већих страсти и да не би изгубуио награду и да се неби трудио упразно.
Желим да стално испитујеш ( = окушаваш) сестринство како би спознала њихову спремност за самоосуђивање и да би одржала њихову борбу против егоизма. Желим да сестре спознају да је ово први степеник врлине, и да без овга ( – тј. борбе против егоизма) неће стећи никава добра, нити ће моћи да се ованчају венцем победе.
Молимо се да сазнамо да су све сестре задобиле венац победе над егоизмом. Ово написах да би ваша борба била плодотворна”.