У недељу, 11. јуна 2017. године, Светосавска омладинска заједница посетила је манастире Троношу, Тавну и Каону, као и етно село „Станишиће“ надомак Бијељине. У манастиру Троноша, чланови СОЗ – а са својим вероучитељима присуствовали су Светој Литургији, после које је уследило послужење и дружење са парохом манастира оцем Борком Петровићем. Отац Борко упознао је поклонике са историјом манастира Троноше, која је пратила историју нашег народа. Много пута је била рушена, али је и васкрсавала са својим народом. Свештеник Петровић истакао је значај личности архимандрита Стефана Јовановића, који је био учитељ реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, а кога је наша Црква ове године прогласила за светитеља.
Поклонике је пут потом довео до манастира Тавне. Манастир Тавна се налази у близини Бијељине и заиста је нешто што вреди видети. Веома леп манастир са заиста богатом историјом, као и Троноша, задужбина је краља Драгутина. Паљен је и обнављан, како рече једна монахиња, не може се ни избројати колико пута.
Наш народ, ма где ишао, увек се враћао својим светињама. Подизао их и улепшавао, у њих узидавао своје сузе и молитве.
Кратак предах начињен је у пријатном амбијенту Етно – села „Станишићи“. Може се рећи да је атмосфера међу Созовцима заиста била лепа, ведра и пуна лепих речи и молитве. У томе је предњачио отац Дарко Крунић, духовник младих Светосаваца, који је имао времена да сваког пажљиво саслуша, пружи лепу реч и савет.
У повратку је уследио обилазак манастира Каоне, светиње која сваком путнику који сврати одузима дах. Ма колико пута да га неко види и посети, застане као да је ту први пут. Отац Дарко Крунић казивао је учесницима путовања о историји и значају манастира, као и времену које је у Каони провео као богослов. Након духовног окрепљења, поклоници су уживали у лепотама манастира, а затим кренули пут Ваљева.
Овај пут ја заиста нешто што је вредно доживети, не само због лепоте манастира, већ због самих Созоваца. Видети младе и ведре људе, који са великом љубављу живе у Цркви и труде се око ње, заиста је велики благослов.
ђакон Мија Бојиновић
[supsystic-gallery id=’133′]