Скромност – највећа врлина једног монаха
У Недељи мироносица, 30/17. априла 2017. лета Господњег у Убу, у организацији ПНХЗ “Свети Макарије Велики“ при Храму Христа Спаситеља, одржана је прва промоција „Књиге о Арсенију“ проте Митра Миловановића у Епархији ваљевској. Ова вредна и изузетна споменица у издању је Епархије ваљевске и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина.
На Духовним беседама Цркве Уб, које су биле посвећене успомени на свима нама драгог оца Арсенија, присуствовао је и увеличао духовну радост Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. Убска црквена сала била је премала да прими све поштоваоце оца Арсенија.
– Благодарим Господу што нас је вечерас окупио овде у Убу на промовисању „Књиге о Арсенију“. Благодаран сам и проти Митру, који је ову споменицу урадио потпуно искрено и свим срцем. Преносим вам утиске „људи од књиге“, који кажу да је она урађена тако да може бити пример и мерило како се пише књига са овом темом.
Говорити о оцу Арсенију веома ми је тешко. Зато бих рекао коју реч о монаштву. Бити монах значи бринути се и чинити подвиг да се сачува душа и душе многих за живот вечни у Царству Божјем. Поред свих врлина којима се може окитити један монах, сматрам да је скромност права мера и највећа врлина, а отац Арсеније је био веома скроман – део је из слова Владике Милутина на промоцији „Књиге о Арсенију“ у Убу. Затим, окупљенима се обратио аутор „Књиге о Арсенију“, протојереј-ставрофор Митар Миловановић.
– Оца Арсенија знам скоро па цео свој век. Био је то скроман, једноставан српски калуђер, неуморни неимар, брижан и радостан, човек са богољубивом дечјом душом, врли духовник какве данас ретко срећемо. Имао сам жељу, потребу и благослов Владике ваљевског Г. Милутина да напишем ову књигу и тако се одужим свом великом пријатељу оцу Арсенију. Благодарим новом, по годинама младом, али веома пријатном, мудром и гостољубивом игуману оцу Филимону и нећу погрешити ако кажем да је отац Арсеније добио достојног наследника на трону игумана каонске обитељи – рекао је прота Миловановић.
У уводном делу Духовних беседа о оцу Арсенију своје утиске о току израде књиге поделили су са присутнима срадници проте Митра на овом богоугодном делу г-ђица Живана Баратовић, директор убске основне школе и ђакон убски Александар Мандарић, вероучитељ.
Ученици веронауке убске гимназије читали су одабране делове текста из „Књиге о Арсенију“, а убски црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“ отпојао је неколико духовних песама.
На промоцији књиге, своја сведочења о љубави према манастиру Каона и пријатељству са оцем Арсенијем изложили су брат Сава Којић и брат Бора Билали, чији се прилози налазе у „Књизи о Арсенију“.
– Данас ми се мој добри Арса, који је овде са нама, смешка као малом детету, које је коначно прихватило његову поуку изречену само неколико дана пре његовог страдања: „Чедо моје, пролазни смо на овом свету. Прах праху, све је небитно – душу сачувај, све је у Божјим рукама!“ Данас и овде, када његов дух осећам међу нама, желим да захвалим проти Митру на овој књизи. Хвала и оцу Филимону, а на свему захваљујем и добром владици Милутину – речи су брата у Христу Саве Којића из Владимираца.
– Познанство са оцем Арсом ми је много значило у животу и у тешким и у лепим моментима мога живота. И данас дању очекујем да се Арса појави у дворишту, окрене ауто и оде у журби, ако ме кући не затекне. Недостаје отац Арса, али је и увек присутан – из сведочења је Боре Билалија који нам је испричао и неколико анегдота о оцу Арсенију изазвавши пријатно расположење присутних.
На крају нам се обратио архимандрит Филимон, настојатељ манастира Каона, који нам је посведочио о многим детаљима непосредно пред и након трагичне смрти оца Арсенија и током преузимања управе над манастиром. Позвао нас је игуман каонске обитељи да посетимо манастир Каону кад год пожелимо јер тамо и даље обитава отац Арсеније у сваком педљу манастирског комплекса, у који је уложио целог себе.
Након слова благодарности духовника хришћанске заједнице у Убу, завршене су Духовне беседе Цркве Уб на којима је представљена „Књига о Арсенију“.
ђакон Александар Мандарић, вероучитељ
[supsystic-gallery id=’82’]