Песма љубави „Сибирских витезова“ за српску браћу
- На празник Светог свештеномученика Антипе, 24/11. априла Лета Господњег 2017., на великој сцени Центра за културу Ваљево, одржан је Васкршњи концерт у организацији сестринства манастира Ћелије. Ансамбл из Иркутска „Сибирски витезови“ подарио је Ваљевцима незабораван наступ, извођењем руских и српских традиционалних песама и видео записима руског обичаја Масленице у Недељи праштања, као и богојављенског купања у леденом Бајкалском језеру.
Са српским народом били су онда кад је и где је било најпотребније. Године 1999., када су НАТО бомбе сејале страх и смрт широм наше земље, они су штедро пружали подршку, утеху, радост и љубав на најстрадалнијем комаду српског тла – Косову и Метохији. До данашњих дана, то непрестано чине, путујући српским градовима, заједно са првакињом Народног позоришта Иваном Жигон и Дечјим ансамблом „Косовски божури“. У аутентичним костимима козака, дивним гласовима и,по снази емоција, јединственим извођењемпесама које су руске и српске солдате пратиле у битке, „Сибирски витезови“ подигли су на ноге стотине посетилаца, који су до последњег педља испунили ваљевски Центар за културу. Радост, и у њиховим срцима речима тешко исказива. Јер, како рече вођа ансамбла Михаил Корњав, певати у Ваљеву, завичају Светог Владике Николаја и Оца Јустина, након поклоњења њиховим моштима у Лелићу и Ћелијама, заиста је посебан осећај. Руси и Срби су, каже он, једнокрвни народ. Веже нас иста вера, обичаји, традиција… Кад се сретнемо, некако нам срца заиграју. Разумемо се, иако су нам језици различити. Та љубав се песмом најбоље изражава. Речи ту снагу немају, у беседи је поручио архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања.
Поред музичко – сценских наступа, „Сибирски витезови“ баве се неговањем старих руских обичаја. Један од њих је и чувено купање на празник Богојављење у леденом Бајкалском језеру, које практикују све старосне структуре становништва. Тај чин, истиче Михаил Корњав, јача телесно здравље, али и карактер човека. Заједно са хором „Косовски божури“, сачињеним од деце из косметских енклава, „Сибирски витезови“ извели су песму „Крим, наша земља“, насталу у част повратка древне руске земље под окриље Руске Федерације. Песму, која умножава наду српског народа да ће једног дана и „земља Лазарева“ бити српска, без права икога да је отима и својом назива. Низале су се затим чувена „Каћуша“ „Косово поље“, „Вера наша“ од Владике Николаја па све до „Краља Петра гарде“ и „Тамо далеко“, на одушевљење Ваљеваца, какво се ретко виђа. „Љубављу и јединством ћемо се спасити“, речи су Светог Сергија Радоњешког, духовног оца руске нације, које су водиља овим сјајним уметницима и племенитим људима.
У програму концерта наступиле су и ћелијске сестре, извевши Васкршњи тропар, затим песник Љубомир Пјевчевић, музичка уметница Ана Ристивојевић, КУД „Ђердан“, Весна Крсмановић и Мила Параментић. У улози водитеља био је протојереј – ставрофор Ненад Андрић.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’78’]
Фото: Сретен Пантелић