Прослава Васкрсења Христовог у Ваљеву

Владичанска Литургија на Васкрс у Покровском храму

  • Као и годинама уназад, Васкрсење Господа Христа у Ваљеву прослављено је у радости каква наликује празнику који означава вишевековно сведочанство победе живота над смрћу. Нарочито свечано било је у Храму Покрова Пресвете Богородице, где је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин уз саслуживање свештеног братства храма и појање Црквеног хора „Хаџи Рувим“, под управом Милице Степановић – Бабамилкић. Васкршњу посланицу Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја СПЦ прочитао је протонамесник Бранко Чолић. Овом приликом, Епископ Милутин одликовање протонамесника доделио је презвитеру Слободану Алексићу, сабрату најстаријег градског храма, истакнутм вероучитељу и директору епархијског радија „Источник“.

„Ако Христос не устаде, узалуд је вера ваша, узалуд је проповедање ваше“, поручује најватренији проповедник Васкрслог Господа Свети апостол Павле у својој Посланици Коринћанима. Тај чудесан догађај који је означио највећу револуцију у људској историји наговестили су још старозаветни пророци: псалмопојац Давид, праведни Јов, пророци Јона, Језекиљ… Васкрсење су сведочили бројни учени мисионари, мученици и исповедници, од Христових савременика до данашњих дана. „Христос васкрсе, радости моја!“, кличе велики руски старац Свети Серафим Саровски, а наш завичајац Свети Владика Николај објашњава да за достизање тог стања „морамо својим животом целивати Распеће Христово као своје сопствено“.

Нажалост, указује у Васкршњој посланици Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, данашњи човек не иде путем васкрсења, већ више путем смрти и безнађа. То је посебно видљиво у драстичном смањивању броја становника у Србији, у којој сваке године „нестане по један велики град“, услед већег броја умрлих него рођених.

  • Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави. Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и васкрсење. Питамо се где су вајни „борци за људска права“ да заштите најслабије, а то су још нерођена деца у утробама својих мајки.

Изађимо, браћо и сестре, из земље греха и смрти као старозаветни Израиљ из Египта и Бог ће нас благословити сваким благословом духовним, да бисмо били народ Бога Живога – апелује српски првојерарх.

Као духовна мајка, Српска Православна Црква брине о својој деци ма где се она на свету налазила. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, поручује Патријарх Иринеј. Јер, носећи бремена једни других, достићи ћемо васкрсење. Такође, он скреће пажњу на разне псевдо религије и идеологије модерног доба, које човека удаљавају од веровања у вечни живот за који га је Господ створио, негирајући свевремене врлине и нудећи му живот у греху и самоуништењу.  О Васкрсу, као и свих дана у години, не смемо заборавити да се помолимо за српски народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије,чије су светиње чувари васцелог хришћанства. Јер, Бог није у сили, већ у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети, закључује Патријарх Иринеј у овогодишњој честитки верном народу, коју са њим потписују молитвеници пред Васкрслим Христом, сви архијереји СПЦ у земљи и расејању.

Поноћна Васкршња Литургија завршена је причешћем бројних верника и благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Као и раније, свештенство храма даривало је сабране васкршњим јајима.

Ј. Ј.

[supsystic-gallery id=’61’]