Светосавска академија у ваљевском Центру за културу

Свети Сава је наш најбољи мисионар и дипломата

– Традиционално, прослава Савиндана у Ваљеву отпочела је на великој сцени Центра за културу, Светосавском академијом коју су, уз установу – домаћина, приредили Ваљевска гимназија и Црквена општина Ваљево. Академију је тропаром Светом Сави отворио Црквени хор „Хаџи Рувим“, под управом Милице Степановић – Бабамилкић. Слово у част највећег Србина у историји произнео је архимандрит др Никодим (Богосављевић), старешина манастира Голубац, док су, музичко – сценским рециталом „Анастасија“, чланови Драмског студија Ваљевске гимназије дочарали житије Свете Анастасије – Ане Немањић, мајке Светог Саве.

Дух Светог Саве је дух српског народа. Светосавље као српско искуство Православља, вековни је чувар и надахнуће нашег националног бића, ма каква да су га искушења и страдања опхрвавала. Наравно, Свети Сава, као и светитељи уопште – најузвишенији дарови Господњи, није богатство само српског народа, већ Православне васељене у целини. Светитељи су, део је казивања „Свети Сава и Света Русија“ на овогодишњој Светосавској академији архимандрита др Никодима (Богосављевића), везе и споне међу православним народима. Славе се и молитвено им се обраћа независно од рода и језика у коме су се посветили. Јер, у Царству небеском многи родови и језици су један христолики род и језик Духа Светог.

– Светитељи су најбољи мисионари и дипломате међу православним народима јер оним што је вечно и непролазно у њима, а то је слава Божја, превазилазе и преображавају оно што је привремено и условно – језик и географију. Због тога, православни светитељи упућују народе, којима припадају по телу, на све православне народе, којима припадају по духу. Свети Сава је зато наш најбољи мисионар и дипломата – истакао је архимандрит др Никодим (Богосављевић).

Преображај принца Растка Немањића у монаха Саву збио се у руском манастиру старом Русику на Светој Гори, где га је са двора оца му, великог жупана Стефана Немање (потоњи Свети Симеон Мироточиви), одвео непознати руски монах. Свети Сава имао је велики утицај на монаштво Русије, о чему сведоче бројни преписи његовог житија. Такође, руској браћи дао је пример благословеног задобијања самосталности Цркве. Политичко искуство српске државе приликом проглашења царства користили су идеолози руске националне државе. Света Русија, указао је архимандрит Никодим, одужила се Светом Сави. У првом реду учионио је то Цар Иван Грозни, по чијем је благослову израђен десетотомни летопис историје света посвећен првом српском архиепископу. Такође, насликане су му бројне фреске, средином 19. века посвећена капела у Српском подворју у Москви, као и црквица у Русику, на месту примања монашког пострига. У наше време, сведоци смо, православна руска браћа чинила су и чине много за изградњу и украшавање Храма Светог Саве на Врачару. Дакле, везе Светог Саве и Свете Русије јаке су и нераскидиве, закључио је архимандрит др Никодим (Богосављевић), старешина манастира Голубац.

Велика српска жупанка Ана Немањић (потоња монахиња Анастасија) била је благородна, лепа и честита животна сапутница мудром државнику и неустрашивом ратнику Стефану Немањи, творцу српске државе и родоначелнику светородне лозе Немањића, односно мати кнезу Вукану, Стефану Првовенчаном краљу и, у позним годинама од Господа испрошеном, принцу Растку. О њој су историчари и хроничари мало тога забележили. Остала је у сенци славног супруга, са којим је заједно оденула монашку ризу и постала мати Анастасија, односно синова, двају владара и најмлађег Саве, коме је Господ улогу просветитеља народа наменио . Иако о њеном образовању нема података, јасно је да је била за ондашње време учена жена на основу бриге коју је водила за школовање своје деце, којима је улила љубав према књизи и хришћанској вери. Лик жупанке Ане Немањић – монахиње Анастасије, њен однос са мужем јој Немањом и сином Растком, потоњим Светим Савом, музичко – сценским рециталом „Анастасија“ домаштали су чланови Драмског студија Ваљевске гимназије. Аутор сценарија је професор Анђелка Видаковић – Цвркотић, редитељ Милан Поповић, док су одабир музике за потребе рецитала начинили професори Неда Думић и Владимир Јанковић.

Академију су заједничким извођењем Химне Светом Сави затворили Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“ и хор ученика Ваљевске гимназије, са диригентом Милицом Степановић – Бабамилкић.

Ј. Ј.