Манастир Јовања прославио славу – Рођење Светог Јована Претече Господњег

Архимандрит Михаило: „Родио се највећи од жене и оца телесног!“

Средњовековни манастир Јовања надомак Ваљева, у архијерејском намесништву ваљевском другом, прославио је молитвено славу, празник Рођења Светог Јована Претече Господњег – Ивањдан. Светом Литургијом у порти манастира началствовао је архимандрит Михаило, игуман светиње, уз саслуживање више свештенослужитеља, појање Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, као и уз молитвено учешће верујућег народа, међу којима је било доста најмлађих. Већина је приступила Светом Причешћу. Уприличен је трократни опход око манастирске цркве, освештана су жита, пререзани славски колачи, а на крају сабрања је игуман Михаило изговорио омилију посвећену Светом Јовану Крститељу, његовом чудесном животу који је нераздељив од живота Господа Исуса Христа, као и о данашњем смутном времену у којем владају страх, малодушност и празноверје.

Беседећи пред окупљеним верницима којих је ове године било мање него претходних година, што због актуелне ситуације изазване пандемијом корона вируса, што због хладног времена, што због радног дана, архимандрит Михаило је истакао да ниједно време није лако, као ни време када се родио Свети Јован Крститељ, када је као веома мали остао без оба родитеља који су мучки убијени. Јовањски игуман је нагласио да је Свети Јован Претеча Господњи, да се његов живот не може раздвојити од живота Господа Исуса Христа, као и да је он истоветан пророку Илији који је вековима живео пре њега. „Родио се највећи од жене и оца телесног“, подсетио је отац Михаило и додао: „Његов задатак је био да утре пут Господу Исусу Христу. То је била његова мисија“. Јовањски игуман је рекао да сваки човек има своју мисију, те да треба да је прихвати без роптања, а затим се осврнуо на речи блаженопочившег Патријарха Павла посвећених мучеништву. „Не желите мучеништво јер не знате да ли можете да га издржите“.

У наставку своје празничне омилије, архимандрит Михаило је указао на све присутније лицемерје, али и на успаваност људи, њихово посустајање од вере, као и на то да су Тело и Крв Христова најјачи лек. „Докле год имате вере у себи, приступајте Светој Чаши Господњој. Никада не можемо бити достојни, али је потребно да уложимо труд – подвиг. Подвизавати се значи – покренути се, изаћи из чауре, прихватити руку Господњу. Под овом капом Небеском нема јачег лека од Тела и Крви Господа Нашег Исуса Христа. Користите време које вам је дато и сједињујте се са Господом“, посведочио је верницима архимандрит Михаило додавши да су неопходни за то пост, молитва, покајање, исповест, чињење добрих дела, као и уздржавање од лоших. „Ако Господ буде видео у нашим срцима покајање, Господ је кадар да ублажи наше страдање, да нам суди, али не по ономе што ми сматрамо правдом, него по милости својој. Али не смемо да се уздамо само у то, јер не смемо да разгневимо Господа“, закључио је Ивањданску беседу јовањски игуман.

После литургијског сабрања уприличена је трпеза љубави на којој је архимандрит Михаило говорио о блаженопочившем Епископу ваљевском Милутину који је радо долазио у манастир Јовању и који је скоро савке године предводио славско сабрање. Више верника је принело славска жита и колаче, а међу сабранима су били дрмаски уметник Милош Биковић (млађи брат архимандрита Михаила), као и кошаркашки репрезентативац Мирослав Радуљица.

Марина Марић