Велика светковина на празник Вазнесења Христовог, храмовну славу цркве у Мионици

Христос је смисао нашег живота!

Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић, уз саслуживање архијерејског намесника колубарског, протојереја – ставрофора Саше Тимотића, и свештенослужитеља из Ваљева. У част славе варошког храма, народ је предвођен свештеницима литијски прошетао улицама Мионице,а на крају је испред храма преломљен славски колач. Домаћини славе били су Милан Гавриловић и Зоран Јазаревић, а колач за наредну годину преузели су Раде Радовановић из Толића и Александар Стефановић из Мионице.

Лепа колубарска варош, завичај Војводе Живојина Мишића, великана српске и светске историје, и ове године у спасовданској радости сабрала је бројне вернике, како оне који ту живе, тако и све раде да са њима славе велики Господњи празник, коме је посвећен храм у Мионици. Светиња, више од век и по дуже историје, споменик културе, познат по иконама Хаџи Рувима, Петра Молера и других ваљевских зографа. Посвећена чудесном догађају Вазнесења Господа Христа, којег данас прослављамо

„Господ Христос је дошао на овај свет, родивши се у пећини, да никоме не смета, а одлази у сили Својој онако како ће Га сваки човек на земљи видети кад други пут дође да суди свету“, говорио је Свети Владика Николај. Господ се вазнео на небо, али не да би се од нас материјално одвојио, већ је узрастао, променио Своју егзистенцију, надовезао се на речи Лелићког Златоуста протонамесник Филип Јаковљевић у празничној проповеди у мионичком храму. Христос се вазнео у облаку, како каже Свето јеванђеље. У Библији, указао је отац Филип Јаковљевић, помињање облака представља Божје присуство. Облак обавија гору када Мојсије добија таблице са законима и када се Христос преображава, а у часу крштења Његовог глас Оца чује се из облака. Божје присуство мотив облака изражава и у Вазнесењу Христовом.

  • Данас је дан у коме се Отац небески радује зато што Му се враћа Син у наручје и Он га поставља са десне стране Себи. Он га зацарује и Христос постаје цар универзума. Али, видимо да његови ученици нису у тузи, иако се Он од њих одваја. Они се радују зато што знају шта значи то што је Христос, који има људско тело и прошао је сва страдања, узишао на небо и сео са десне стране Оца. Зато што је са те десне стране и нама место припремљено, ако се одазовемо том позиву – беседио је отац Филип Јаковљевић.

Христос је Својим ученицима рекао да „ако Он не оде, неће доћи Дух Свети“. Стога, празник Силаска Светог Духа можемо сматрати неодвојивим од празника Вазнесења, објаснио је протонамесник Филип Јаковљевић.

Господ је ради нас и ради нашег спасења се оваплотио, донео благу реч јеванђеља, страдао на крсту, васкрсао и вазнео на небо, где нас чека. „Шта ми сами чинимо?“ упитао је архијерејски заменик Епископа ваљевског.

  • Да ли је смисао нашег живота скупљање само материјалних добара? Оних добара, које мољац нагриза и лопов може да украде… Да ли је смисао да обезбедимо кров над главом? Потребно је, али није смисао, јер питање је колико ћемо живота проживети под тим кровом. Христос би требало да буде смисао нашег живота – истакао је отац Филип Јаковљевић. Честитајући славу учесницима литургијског сабрања, он им је пожелео да се увек сећају речи светог апостола Павла:“Све могу у Христу, Који ми моћ даје“.

Традиционално, славска свечаност завршена је трпезом љубави, за којом је добродошлицу у име свечара пожелео протојереј – ставрофор Живота Новитовић, старешина Храма Вазнесења Христовог.

Ј. Ј.