Епископ Силуан служио у манастиру Пустиња

Као и приликом сваког боравка у Епархији ваљевској, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пустиња, месту за које је посебно духовно везан, јер управо ту, у Храму Ваведења Богородичиног, примио је монашки постриг. У Литургији је молитвено учествовао Епископ ваљевски Г. Милутин, а саслуживало свештенство из Ваљева.

Значај манастира и монаштва које у њима живи и молитве приноси велики је за све нас, јер нас управо оне чувају у сваком тренутку нашег живота и остваривања хришћанских подвига и мисија у овом свету. Господ нам увек пружа руку и призива. Када уђемо у загрљај Његов, схватамо да без Господа Христа не можемо опстати у овом свету, беседио је Владика Силуан. Благодат Божја је та која осмишљава све оно што човек чини и даје снагу да превазилази сва искушења на која наилази. Данашње јеванђеље (Мт 15, 21 – 28) веома је поучно, јер говори о томе колико је потребна вера.

  • Жена Хананејка, припадница многобожачког народа, када је завапила Христу да помогне њеној од демона страдалој кћери, Он је ћутао. Она није посустала, него је наставила да вапи и потресно је пала крај Њега. Тај дирљив моменат препознајемо и у нашим животима, када нам је заиста тешко, када осетимо бреме живота, падамо и вапијемо Богу. Та молитва је најјача и покреће Господа да нас Својом благом руком помилује и да снагу – рекао је Владика Силуан.

Жена Хананејка није посустала ни када јој је Господ Христос рекао да је послат изабраном народу Израиљевом. Прошавши тај „испит вере“, остала је у њој чврста, вапила је Богу и Он је услишио њену молбу да јој кћер оздрави. Господ и пред нас ставља сличне испите.

  • Браћо и сестре, морамо да прођемо кроз огањ на земљи. Посматрајући ове фреске, не заборавимо да је и земаљска реалност светитеља била наша реалност. Реалност борбе, плача, подвига, вапаја, страдања, крвопролића за истину Божју овде на земљи… На крају, нису од Господа одступили, већ као Хананејка вапили Њему и нашли утеху у Његовој испруженој руци. Тако и ми на нашем хришћанском путу треба да се трудимо да и у најтежим ситуацијама знамо да је Господ са нама. Да је Његова рука близу и да је потребно имати вере – закључио је Епископ Силуан, благословивши сабране на Литургији. Такође, истакао је он, молитвено у древној светињи Епархије ваљевске су, иако физички удаљена, и његова духовна чеда са Петог континента.

Ј. Ј.