Света Архијерејска Литургија на Цвети у Храму Васкрсења Христовог

Верујмо у Господа данас и сутра!

Празник Свечаног уласка Господа Христа у Јерусалим, у народу познат по имену Цвети, и Лета Господњег 2019. био је испуњен великом молитвеном радошћу у саборном храму у Ваљеву. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање овдашњег свештенства и презвитера Душана Ђаковића, родом Ваљевца, који службује у Епархији рашко – призренској. Велики број верника приступио је Светој тајни причешћа, међу њима понајвише малишана, што је било нарочито лепо видети.

Празник Цвети –  празник је велике радости, јер нас води у свечани тренутак уласка Господа Христа у Јерусалим. Пун је симболике човековог постојања на земљи. Пун је беде и доброте, које се уз радост показују у данашњем дану у Јерусалиму пуном народа. Чувши да је Господ Христос васкрсао Лазара, многи су дошли да га виде. Васкрсење је било сведочанство да је Исус Христос Господ Бог наш, јер само Бог може то да чини. И то је многе радовало. Беда у овом дану огледа се у чињеници да ће сви, изузев фарисеја, који Христу кличу:“Осана сину Давидову“ за свега пет дана викати:“Распни га!“, ругати се и шамарати Га… Узвишени су остали Мајка Божја и Свети Јован Богослов. Немојмо никада тако! Ако верујемо у Господа, верујмо данас и сутра исто, део је снажне и поучне проповеди Епископа Милутина.

  • Не дао Бог никада да посумњамо! Непријатељи Христови нису поверовали у Њега због гордости и мржње. Ако некога мрзимо и правимо се да нешто вредимо на земљи, онда смо прашина пред Богом и на клизавом смо путу. Врло лако се можемо придружити онима који су викали:“Распни га, распни!“ И сатана је видео Христа, Бог га је створио. Све док се није погордио и пожелео да буде раван Богу, имао је светлост. Када се погордио, срушила се лепота анђелска и замрзео је Бога. Кад човек огрезне у мржњу, постаје слеп и не може да види лепоту ни у земљи, дрвету, сунцу…Не може да види дивног Творца који је то саздао – поучавао је Владика Милутин.

У људима који су позивали на распињање Господа није било морала, кажу Свети оци Цркве. Морал је једна од највећих врлина људског рода, која чини да се понашамо онако како нас Господ учи, нагласио је Епископ Милутин. Јевреји су очекивали месију не да донесе Царство Божје и оснује Цркву на земљи, него су желели да збаце римску власт, да дође Израиљац који ће успоставити јаку империју којој нико ништа неће моћи. То је било потпуно погрешно, објашњава ваљевски архијереј.

  • Христос долази да пострада и на земљи успостави Царство Божје – Свету Цркву. Цркву, чије је темеље Господ залио Својом крвљу. Рекао је:“Саградићу Цркву Своју и врата пакла неће је надвладати.“Заиста је тако, браћо и сестре. После две хиљаде година, Црква Христова стоји као тврђава, као стуб. Нико је никада разорити неће. Где су римски и други владари овога света? Долазе, пролазе, лежу у гроб, покрива их земља, а Христос Господ васпоставља Цркву Своју. Црква је продужени Христос кроз векове. У њој Га сусрећемо, у њој се радујемо, у њој побеђујемо и негујемо свете врлине – рекао је Владика Милутин.

Само дечје очи препознале су Христа у Јерусалиму. Јер, само дечје очи препознају истинску љубав. Благословене су јер су виделе у Христу Спаситеља. Те очи су се искрено радовале Господњем доласку и искрено плакале у часу Његовог страдања. Останимо верни Христу као деца, закључио је Епископ Милутин, позвавши своју духовну децу да праштају и воле једни друге како би истински доживели лепоту Васкрсења Христовог.

Ј. Ј.

 

Крштење у Храму Светог Нектарија Егинског

Радост „дечјег празника“ Епископ Милутин спонтано је заокружио у Храму Светог Нектарија. Са свештенством Храма Васкрсења Христовог, он је у заједницу народа Божјег увео малену Дуњу Ђукић, кћер Слободана и др Александре Ђукић, лекара опште праксе у Општој болници Ваљево, сестре свештенослужитеља при Храму Светог Нектарија Александра Филиповића.