Епископ Милутин и Епископ Лаврентије служили помен знаменитој српској песникињи Десанки Максимовић

Дана 11. фебруара 2019. навршило се 26 година од упокојења највеће српске песникиње Десанке Максимовић. У порти Храма Светог архангела Гаврила у Бранковини, где почива са супругом јој Сергејем Сластиковим, молитвени помен служили су Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски Г. Милутин и Епископ шабачки Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија Ваљевске и Шабачке. Чланови Уметничке групе „Агапе“ из Шапца извели су кратак уметнички програм инспирисан стваралаштвом Десанке Максимовић. Организатори сабрања у њену част били су Задужбина „Десанка Максимовић“, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево и Град Ваљево.

Она је својом речју показала да за истинито, искрено, дубоко и чисто писање није потребна оштрина пера, него ширина душе и дубина љубави којом се то перо натапа, дивне су речи Александре Павловић, професорке српског језика у шабачкој Медицинској школи „Др Андра  Јовановић“, која је са својим ученицима дошла у Бранковину на умрли дан Десанке Максимовић, да посети надалеко познат културно – историјски комплекс и помоли се за душу најлепшег пера српске лирике. Песникиње, која је била један од најистакнутијих српских стваралаца и интелектуалаца свог времена и остала путоказ и надахнуће новим генерацијама. Крај хумке у којој почива са супругом Сергејем, молитвени помен одслужили су Епископ ваљевски Г. Милутин и Епископ  шабачки Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија којима управљају. Владика Лаврентије дуго је и добро познавао Десанку Максимовић. Њен лик и дело драгоцени су српском народу и, молећи се за њену душу, молимо се Господу да нас благослови и убудуће тако великим људима, рекао је овом приликом. Владика Милутин, пак, са великом поетесом упознао се преко њених књига. Добро је читати их, јер тако осећамо и њену душу. То осећање доживели смо и слушајући програм који су након помена извели ученици, чланови Уметничке групе „Агапе“ из Шапца.

  • Добре људе Бог памти и ми смо се данас молили да она остане у памћењу Божјем, што је најважније после упокојења. Јер, ко је у Божјем памћењу, није умро, већ је само прошао кроз капију смрти и ушао негде где људско око није видело и ухо чуло. То је Бог уготовио нашој Десанки и свима онима који су били добри људи овде на земљи. На гробу човек најбоље осети колико је пролазан, али и колико је вечан – рекао је Владика Милутин. Он је захвалио Владики Лаврентију што сваке године долази овде. Владика Лаврентије је Десанку одлично познавао и нико лепше не говори о њој од њега, закључио је Владика Милутин.

Старешина Храма Светог архангела Гаврила, протојереј – ставрофор Душан Патијаревић и овога пута био је пословично добар домаћин у Бранковини, прелепом колубарском селу, које уз Десанку Максимовић, чува успомене и на славну породицу Ненадовић, из које су потекли великани српске историје, духовности и културе. Поздрављајући госте за трпезом љубави у парохијском дому, прота Патијаревић захвалио је свима који су дошли да упуте молитве и лепе речи у част 26. године од одласка са овог света драге нам песникиње. Те 1993. , када се она упокојила, био је сличан дан као данас, успомене су бранковинског проте.

  • Сећам се, када је стигла вест да се Десанка упокојила, било је снега у порти, а неки тмурни облаци се надвили над овим крајем. На сам дан њене сахране сунце нас је обасјало кад смо служили опело. Радујем се што сте обишли спомен комплекс овде у Бранковини. Имали сте шта и да видите. Ово је место великана: Проте Матеје, војводе Јакова, књижевника Љубе Ненадовића… Одавде је кренуо устанак, борба за ослобађање Србије од турског ропства и то Бранковину такође чини важним и местом поклоњења људи са свих страна – казао је прота Душан Патијаревић.

Свештенство Шабачке епархије даривало је све присутне књигом одабраних песама Десанке Максимовић „Духовни завичај“. Са благословом Владике Лаврентија, ову збирку издала је Издавачка кућа „Глас Цркве“ прошле године у част 120. годишњице рођења и 25. годишњице упокојења Десанке Максимовић.

Ј. Ј.