Славска светковина у манастиру Пустиња

Васпитавајмо децу да постану људи Божји

Празник Ваведења Пресвете Богородице дан је у коме се бројни верни народ сабира да молитве узнесе у славу Мајке Божје у манастиру Пустиња, древној светињи Ваљевске епархије, чији је храм посвећен управо увођењу Дјеве Марије у јерусалимски храм. Светом Литургијом Лета Господњег 2018. началствовао је архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање умировљеног пароха ваљевског протојереја – ставрофора Михаила Павловића и протонамесника Бранка Чолића. По Светој Литургији начињен је трократни литијски опход, одслужен помен за упокојене и преломљен славски колач. Сестринство манастира Пустиња, предвођено игуманијом мати Нином, приредило је свечану трпезу у манастирској трпезарији.

Данашњи празник, као и сви празници у календару наше Свете Цркве, сећају нас на то како је текла историја спасења људског рода, али имају и савремену димензију,уче нас како би требало да живимо у данашњем тренутку. На данашњи дан трогодишња девојчица Марија предата је првосвештенику Захарији у јерусалимски храм да се учи молитви, речи Божјој и животу какав сваки човек треба да живи. Овај празник нам говори управо о томе колика је важност васпитања, беседио је протонамесник Бранко Чолић, који је управо у манастиру Пустиња пре дванаест година отпочео свештеничку службу, примивиши чин ђакона. Реч „васпитање“ значи храњење тела и душе. Када погледамо наше време, чини се да смо неке ствари заборавили.

  • Свети Јоаким и Ана (родитељи Пресвете Дјеве Марије) знали су да дете који су добили није њихово, већ Божје. Њима је дато на чување и васпитање. Основни задатак им је био да учине да то дете постане човек Божји. Они су то заиста и учинили. Људи данас, пак, када добију децу, сматрају да су деца њихова и уместо да их гледају као дар Божји, који треба чувати и усавршавати, они се понашају према деци као према идолима. Колико сте пута срели родитеље у чијим су домовима искључена звона, нико не долази, зато што дете спава? Да ли ти родитељи стварају дете Божје или неког тиранина? Ако васпитавамо некога, треба да га научимо да зна шта је молитва, шта је пост… Ако му се васпитањем постави такав темељ,лако ће постати човек Божји, препородити себе и све око себе – рекао је протонамесник Бранко Чолић.

Уколико се човек не учи речи Божјој, видимо свуд око себе, узима оно чиме га „бомбардују“ сваког дана – савете разних самозваних терапеута, који су од наука које се баве човеком узели од свега помало и направили неку „отровну смесу“, која не може ништа друго до да одведе у вечну погибао, указао је протонамесник Чолић. Медији нам говоре шта је срећа, шта од ствари морамо да имамо, а не говоре да уз себе треба да имамо породицу и будемо са Богом. Ако, пак, дођемо до несреће, довољно је да узмемо неку пилулу, која често не помаже. Света Црква постоји две хиљаде година и безброј је оних који су показали како треба живети. Најпре Пресвета Богородица, која је показала да је сва лепота живљења у једноставности, прихватању Божје воље. Данашњи празник почетак је испуњења Божје промисли, која ће се остварити кроз рођење Сина Божјег и Васкрсење, када ће нам се дати могућност да постанемо оно за шта смо створени, истакао је  протонамесник Бранко Чолић. Ово је време Божићног поста, у коме се припремамо да се у Светој тајни причешћа сјединимо са Христом, да Његова света крв сагори у нама све оно што нас одваја од Њега, од ближњег и од нас самих. Једини прави пут су пост, молитва и покајање и, ако човек то примени, моћи ће да погледа себе у огледало и схвати да јесте грешан, али да је Бог ту да помогне Својом безграничном љубављу према нама, казао је у сјајном ваведењском слову протонамесник Бранко Чолић.

За трпезом љубави, архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић честитао је славу мати Нини и сестринству манастира Пустиња. Он је заблагодарио браћи свештеницима из Ваљева, надлежном пароху проти Мирославу Новаковићу, умировљеном пароху Тимочке и Шумадијске епархије, родом из нашег краја, проти – ставрофору Јовану Милошевићу, као и проти Милораду Средојевићу, појцима и свима који су дошли у ову прелепу светињу да велики Богородичин празник овде прославе.

Ј. Ј.