Центар за културу и „Православље и млади“ угостили ИК „Агапе“

Мали корак обичног човека мења свет

 

  • У оквиру циклуса трибина „Православље и млади“, са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина, Светосавска омладинска заједница приредила је у Центру за културу сјајно духовно – културно сабрање на ком су представљена издања Издавачке куће „Агапе“ из Београда: аутобиографије Михаила Пупина и Николе Тесле, „Звездобројци“ историчарке науке Александре Нинковић – Ташић, „Сви моји путеви воде ка Србији“ француског хуманитарца Арноа Гујона, и „Агапе – антологија 4“ Александра Гајшека, новинара и аутора истоименог серијала на Радио телевизији Студио Б. У оквиру програма узнета је молитва за покој душе трагично настрадалог вође Срба са Косова и Метохије Оливера Ивановића. Казивања изврсних гостију песмом и игром употпунили су Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“, под управом Вање Урошевић, и Културно – уметничко друштво „Ђердан“-

Пут ка истини, верност оном најдубљем и најснажнијем у нашој души, потреба да колико је у нашој моћи улепшамо макар и тренутак живота својих ближњих, требало би да буде лајт мотив свих наших стремљења. Јер, морамо знати, свет се мења малим корацима обичних људи, једна је од порука које су упутили аутори на промоцији својих књига, а које су дубоко дотакле срца посетилаца.

Телевизијска емисија „Агапе“ траје пуних тринаест година, док је недавно из штампе изашла „Агапе – антологија 4“, збирка од 12 разговора коју је начинио академик др Владета Јеротић, сатрудник Александра Гајшека на овом богоугодном подухвату од самог почетка. Књига нам доноси мало познате приче о детињству и школским данима истакнутог српског психотерапеута, а ту су и казивања о разним актуелним темама Митрополита Порфирија, проф. др Александра Зечевића, угледног дипломате др Дарка Танасковића, писца Душана Ковачевића, протођакона Љубомира Ранковића…

Својим путем ка истини ходили су велики умови огромних срца Михаило Пупин, Никола Тесла и Милутин Миланковић. Миланковић је дао Канон осунчавања земље, који до данас задивљује светску научну јавност. Михаило Пупин, чудесан човек, даривао је српски народ као нико. Никола Тесла је поред мноштва патената писао о Косовском боју, Марку Краљевићу и другим јунацима српске историје. Али, и Пупин и Тесла су „прекривени“, истакла је Александра Нинковић – Ташић. Ми не знамо да је Тесли у самртном часу крај узглавља била књига народне поезије, на страници са песмом „Смрт мајке Југовића“, као и да је Пупин говорио да га је наука учинила бољим хришћанином, објашњава она. Сва тројица су били стубови науке, који су умели да ухвате трачак божанског надахнућа. Пупин је говорио да га је до науке довела вера његове мајке и да се нада да ће људе његова наука довести до вере, подсетила је на мисао великог научника и хуманисте Александра Нинковић – Ташић. Њена књига „Звездобројци“ говори о тројици великана, који су били загледани у звезде као дечаци. По томе се, старо је српско веровање, препознаје надарено дете. Сви великани ума и срца дивили су се звезданом небу над њима. Познато је, али корисно је подсетити, Михаило Пупин користио је сво своје и богатство својих пријатеља да би помагао Србији. Институцијама и народу кроз разне врсте помоћи даривао је око две милијарде долара. Такође, указала је Нинковић – Ташић, нама Србима подваљена је прича о сукобу и непријатељству Михаила Пупина и Николе Тесле, која је апсолутно неистинита. О томе говори чињеница да је Пупин бранио Теслу у сукобима са Едисоном и Марконијем, као и писмо Теслино тадашњем конзулу КСХС у Њујорку, у коме се види његова забринутост за Пупиново здравље. Истина о томе скида нам терет са рамена, каже Александра Нинковић – Ташић. Време је да коначно научимо да своје великане посматрамо са дивљењем које су заслужили.

Сплетом песама са Косова и Метохије, Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“ увео је учеснике промоције у причу о књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“ француског хуманитарца Арноа Гујона. Наравно, како смо ових дана сви потресени и узнемирени убиством Оливера Ивановића, истакнутог политичког и друштвеног делатника, Гујон је своје излагање отпочео је својим сећањем на Ивановића.

  • Имао сам прилику да га упознам 2012. године, када је био државни секретар за Косово и Метохију. Оставио је снажан утисак на мене јер није био политичар, већ неко ко се искрено бори за Косово и Метохију, образован човек, који има свој идеал и прати своје срце. Био је увек спреман да помогне свим Србима. Обилазио је све њих јужно од Ибра, у енклавама… Убили су га, али није мртав. Он је већ сада део историје. Они који живе у удобности не мењају историју, већ они који стављају своје идеале изнад свега. На Космету има још „Оливера“ – људи који опстају и остају тамо, јер то је њихова земља – рекао је Арно Гујон.

Млади француски хуманитарац поштовање и љубав према српском народу стекао је у својој породици. Поносан је на своје родитеље који су њему и брату говорили о француско – српском пријатељству, као и томе да српски народ није заслужио бомбардовање, упркос громогласној медијској пропаганди која је Србе демонизовала. Године 2004., када су Албанци извршили погром над Србима на Косову и Метохији, деветнаестогодишњи Арно са две године старијим братом свој бес због неправде нанете Србима претаче у хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“, са циљем да помогне страдалне косметске Србе. У то време није знао ни реч српског (данас говори перфектно), нити иког на Косову… Скупили су један комби играчака и кренули пут „земље Лазареве“… Дошавши, бива суочен са дубоко потресним призорима – деца без зимске одеће и обуће, без играчака, детињства у целини… И сви су говорили:“Дођите увек, иако немате помоћ“. Драгоцено им је да их се ико сети.

Постао је свестан да ће му живот увек бити везан за Косово и Метохију. Да оснивање „Солидарности за Косово“ није био младалачки хир, већ дужност, која ево траје већ 14 година…

  • Књига „Сви моји путеви воде ка Србији“ говори о сусретима са људима, о томе како сам постао ваш, а ви део мене. Будућност зависи од нас самих. Можда не можемо да је промнимо, али можемо да утичемо на њу. Један комби за ових тринаест година претворио се у конвоје и то не комбија, већ шлепера. Имамо 12 хиљада донатора из Француске захваљујући којима можемо да реновирамо школе, цркве и болнице, као и да водимо децу на море (сваке године „Солидарност за Косово“ води преко косметских 40 малишана на летовање), а све је кренуло од једног малог корака. Треба да будемо свесни да се свет мења малим корацима обичних људи. Надам се да ће вам читање ове књиге помоћи да препознате мале кораке којима мењате свет– закључио је Арно Гујон, један од наших савременика који засигурно мењају свет, дарујући љубав и све друга добра која се њоме творе.

Ово књижевно сабрање једно је од најлепших које је Светосавска омладинска заједница приредила. У прилог томе говоре чести аплаузи којима су излагачи „прекидани“, као и интересовања за књиге које су се могле купити по промотивним ценама.

Ј . Ј.