Епархија ваљевска прославила педесетогодишњицу архијерејске службе Владике Лаврентија

Орден Светог Владике Николаја за узорног пастира Цркве Божје

На празник Светог мученика Лонгина Сотника, 29/16. октобра Лета Господњег 2017., у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву верни народ Епархије ваљевске молитвено је прославио велики јубилеј некадашњег Епископа шабачко – ваљевског Г. Лаврентија – пола века његове архијерејске службе, којом је пре поделе епархије био везан за ваљевски крај безмало две деценије (1989-2006). Свету Архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископи ваљевски Г. Милутин и шабачки Г. Лаврентије, уз саслуживање бројног свештенства и свештеномонаштва двеју епархија, као и појање Црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић – Бабамилкић. Литургијску свечаност Епископ ваљевски Г. Милутин крунисао је доделом Ордена Светог Владике Николаја Владики Лаврентију „за полувековни предани архипастирски рад на њиви Господњој СПЦ и немерљив допринос ширењу дела и учења Светог Владике Николаја“. Сабрање је завршено агапама у Епархијском дому. Део свечаности били су и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије др Милета Радојевић, драмски уметник Радош Бајић, привредник и велики добротвор Видоје Вујић, као и многи драги гости и пријатељи Епархије ваљевске.

Далеке 1967. године отпочео је своју архипастирску службу. Са титулом Епископа моравичког, узрастао је и поучавао се као викар крај мудрог Патријарха Германа, првојерарха Српске Цркве у смутним и безбожним временима. Божјим промислом, пут га води до најудаљенијег олтара светосавске Цркве, у Аустралију, где постаје први Епископ аустралијско – новозеландски, чинећи речима тешко исказиву радост тамошњем верном народу. Потом, као изазов његовом мисионарском дару и трудољубљу долази служба у Западној Европи. Управо у овом делу „старог континента“, у Немачкој понајвише, Епископ Лаврентије сакупља и за вечност српском народу дарује дела Светог Владике Николаја, нововременог Златоуста, чија се реч у комунистичкој Србији није смела чути. То, како је рекао Епископ ваљевски Г. Милутин, пре њега нико није могао урадити. Живот Владике Лаврентија је, речи су ваљевског архијереја, похвала Цркви Божјој.

  • Владика Лаврентије је сакупљао најдрагоценије бисере у Западној Европи и тим скупоценим бисерима, какви се не могу ни у једној трговини купити, Владика Лаврентије је окитио српски народ и Српску Цркву. Ти бисери, то бесцено благо су били записи, писма, књижице и проповеди Светог Владике Николаја. Нико то пре није могао да уради. Све је то наш драги Владика Лаврентије скупљао, неуморно дању и ноћу сређивао, припремао и штампао дела Владике Николаја у Западној Европи, када је реч Владике Николаја у Србији била од комунистичког терора забрањена… Владика Лаврентије је створио бесмртно дело у Европи – део је беседе Владике Милутина.

Епархију ваљевску оставио је као букет цвећа и велико му благодарје сви упућујемо. За братску љубав, сва добра која је чинио и чини, полувековни архипастирски рад и немерљив допринос у ширењу дела и учења Светог Владике Николаја, у име верног народа Епархије ваљевске, Епископ Милутин доделио му је Орден Светог Владике Николаја. Ако је ово признање ико заслужио, то је Владика Лаврентије, закључио је Владика Милутин.

Дирнут указаном чашћу, Епископ Лаврентије пожелео је вернима Епархије ваљевске да увек буду срећни и благословени.

  • Ништа не може унети добра у живот човека као што могу добра дела, чисто срце и мирна савест. И Господ нам поручује:“Благо чистима срцем јер ће Бога видети“. Није рекао ни „благо вреднима“, ни „благо ученима“, ни „онима бистрима“, већ „благо чистима срцем“, јер се Бог усељава у чиста срца. Ја желим вама да увек имате срце уготовено за највишег госта у животу нашем, нашег Спаситеља и добротвора. Да се Он усели у срце. Кад је он у срцу вашем, не бојте се никог јер вам нико ништа не може- поручио је Владика Лаврентије, истакавши да га веома радује напредак у духовном животу Ваљевске епархије.

За трпезом љубави у Владичанском дому, успомене на ђачке дане из београдске Богословије „Свети Сава“ поделио је пензионисани парох ваљевски протојереј – ставрофор Љубисав Аџић. У њима важно место припада тада младом јеромонаху, економу школе и духовнику цркве Ружице, Лаврентију Трифуновићу.

  • Својом благом речју бодрио нас је и учио да се не плашимо ничега. Да се молимо Богу, верујемо и да ће све бити добро. Кад би видео неког од ђака да је тужан, прилазио је да га утеши. И данас као реликвију чувам божићну честитку коју ми је послао 1961. године… Цео век се са књигом дружио. Учећи себе, учио је и друге. Ако Владики Николају припада захвалност за све што је написао за српски народ, Владики Лаврентију припада исто то јер је то благо сабрао и сачувао за будуће генерације – рекао је прота Љубисав Аџић. Он је подсетио и на драгоцен допринос Владике Лаврентија преносу моштију Светог Владике Николаја, његовој канонизацији, као и градњи и обнови светиња, повратку веронауке у школе и многим другим богоугодним подухватима.

Благодарећи Епископу Милутину на позиву да буде део данашњег сабрања, познати глумац и редитељ Радош Бајић рекао је да је и сам осетио очинску љубав Владике Лаврентија. Пружио је подршку његовом стваралаштву, доделио Орден Светог Владике Николаја, а на његов предлог СПЦ га је одликовала Орденом Светог Саве. Једина институција која је сачувала српско име је Српска Православна Црква, закључио је популарни „Радашин“.

Привредник и добротвор Видоје Вујић у кратком обраћању захвалио је Владики Лаврентију што је „вратио Ваљевску епархију, укинуту пре три века“.

Игуманија манастира Ћелије високопреподобна мати Гликерија подсетила је на све знамените Србе које је изнедрио ваљевски крај. На свега пет километара од Ваљева налазе се два светитеља – Свети Владика Николај и Отац Јустин. Бог много воли Србију, кад нам их је дао, закључила је она.

Прве кораке живљења у вери директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић начинио је управо у Ваљеву, због чега овде увек радо долази. Владику Лаврентија упознао је пре тридесетак година. Он је јединствен Епископ, који се разликује од свих по својој једноставности и начину комуникације са свештенством и народом, чак и са онима који нису део наше Цркве. У свим деловима света успевао је да нађе плодно тле за семе наше вере и плодове његове сетве убираће и будуће генерације, рекао је др Радојевић, даривавши бројаницама Владику Милутина и Владику Лаврентија. Такође, дарове је уручила и мати Гликерија у име ћелијске обитељи.

На крају сабрања уследио је још један незабораван тренутак. Наиме, Владика Лаврентије угледао је у салону Владичанског дома писаћу машину која је припадала Владики Николају. Видевши одушевљење на његовом лицу, Владика Милутин му је истог тренутка поклонио, радостан што му и тим гестом може заблагодарити за све што данас имамо од Владике Николаја, а чега не би било без вансеријског труда и пожртвовања Епископа Лаврентија.

Владика Лаврентије одушевљен Храмом Светог Нектарија

По завршетку Литургије у Храму Васкрсења Христовог, Епископ шабачки Г. Лаврентије посетио је новоизграђени Храм Светог Нектарија Егинског, надомак саборног храма. Он је изразио одушевљење лепотом цркве, прве на територији Српске Православне Цркве посвећене славном чудотворцу са грчког острва Егина, и честитао домаћину Епископу ваљевском Г. Милутину на овом богоугодном делу.

Ј. Ј.