Молебан у Храму Светог Нектарија Егинског

Свети мученици јасеновачки, молите Бога за нас!

На дан Светих новомученика јасеновачких, 13. септембра Лета Господњег 2017., Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, заједно са свештеним братством Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, служио је Молебан Светим новомученицима јасеновачким у новоподигнутом Храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. После одслуженог Молебана, Епископ Милутин се обратио присутном народу истичући важност оваквих сабрања и молитвеног сећања на свете мученике.

  • Страшно је то шта је један народ учинио другом народу, а још страшнија је чињеница да су то хришћени урадили хришћанима. Страшно је нама слушати о овом злочину, а како је тек било жртвама успињати се на ту страшну српску Голготу страдања-  рекао је Епископ Милутин, додавши да ми као православни хришћани треба да опростимо злочинцима, али да смо у обавези да стално у својим мислима носимо сећање на све мученички пострадале Србе и да им се молитвено обраћамо.

Потом је, по благослову Епископа Милутина, попадија Дајана Петровић, ауторка књиге „У Христа обучени“, прочитала причу „Марија“.

Зовем се Марија Почуча. Сама сам изашла из Јарчје јаме. У Јарчју јаму бачена сам с троје деце и свекрвом и седам убодних рана на леђима. Измрцварена, али жива, изашла сам да посведочим да је пола села у исту јаму бачено. Да јаме постоје. Да су и моји, ником скривили, у јами. Да су и у осталим јамама исти такви људи, недужни. Своје сам мртве ћерке положила једну крај друге. Петомесечног сина нисам пронашла. Први пут рекао је ,,мама пре но што му је усташа, закривљеним врхом ножа, распорио утробу. Умрла сам три пута. Са сваким дететом по једном. На Божији глас устадох да сведочим како сам умирала са својом закланом српском чељади на дну Јарчје јаме. Пузала сам данима до сeлa. Пила росу и јела биље. На згаришту сам подигла чатрљицу. Дочекaлa мужа, живог, из логора. Желела сам живети, била сам пркосна и снажнија. Била сам лeпa. На мужевљевом рамену сам оживела и волела. Била сам вољена. Родила сам опет троје, овај пут два сина и кћер. Тако је Господ изволео… Поново сам дојила, повијала, умивала, хранила, подизала и мазила. Радовала сам се. Плакала, тек кад нико не гледа. Била сам опрезна и неповерљива. Знала сам са које стране зло прети, са које дошаптава и трује, са које долази. Била сам пробуђена. Ова се Марија у јами пробудила. 

Напослетку, спремна за повратак Оцу Небеском, за велики сусрет, вратила сам се у јаму по Душану, Милку и Бранка. И моја су ме посвећена деца коначно дочекала. Ту сам други пут чула како звучи „мама“ са Бранкових усана. Наш вечни дом, припремљен давне 1941, блистао је као ниједан на земљи. 

Тако окићена, у загрљај и осмех, најсвечаније обучена и удешена, примила сам мучеништво из руку Распетог Христа. Благословен који долази у име Господње“,,заори се песма… 

Марија се радује. Коначно. Са свима Светима, својима… 

Свети мученици из Јарчје јаме, молите Бога за нас.

                                                                     Филип Јаковљевић, протонамесник